​Како је настао шопинг феномен познат као „Црни петак“?

Прави празник за све šopingholičarе у Америци је актуелан још од 1952. године, а убрзо је ова конзументска помама заживела и у Великој Британији, да би се потом популаризовала у осталим деловима Европе, првенствено у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, али и у Аустралији, Индији и Кини.

Ипак, највећа манија која настаје на овај дан огромних попуста дешава се свакако на тлу Америке, где се продавнице отварају још током ноћи (четвртак на петак), а редови се увелико формирају током раних јутарњих часова, да би када се радње коначно отворе читава стампеда људи нагрнула у објекат, као да се све дели бесплатно, мада то наравно није случај.

Сасвим је логично што је управо у Америци šopingholija “црног петка” постала национални феномен, јер на том тлу све је и почело.

Традиција сеже скоро читва два века уназад и на неки начин догодила се случајно.

Наиме, с обзиром да се “Блацк Friday” одржава сваког првог петка након највећег америчког празника – Дана захвалности (који се прославља сваког четвртог четвртка у новембру), тог петка (који тада иначе уопште није носио назив Блацк friday, добио је име знатно касније) одржавала су се велике параде, које су (опет традиционало) спонзорисале тадашње највеће робне куће “Macy’s” и “Еатон’с”.

Ове параде представљале су највећи део маркетиншких кампања пре Божића, а резултирале би тиме да мноштво људи након параде одлази у куповину управо у поменуте продавнице, робне куће.

Убрзо је овај обичај заживио као традиција, да би 30-их година прошлог века заправо постао дан који отвара сезону празничне (божићне куповине).

Оно што је интересантно јесте то да иако је фокус био на куповини и тог дана у радњама је владала знатно већа гужва, неки нарочити попусти уопште нису били у игри.

С обзиром да је Дан захвалности највећи породични празник у Америци, када се из свих крајева земље породица окупља за једним столом на традиционалном ручку, наредног дана (у петак) када се сви враћају својим кућама, а притом се и одржавају разне параде, у градовима настаје потпуни колапс у саобраћају, због чега су заправо саобраћајци овај дан прозвали црним петком.

Нагли скок продаје, који од тог дана званично обележава почетак празничне шопинг грознице, продавци су у својим књигама означавали црном бојом, док је пре тога продаја махом биљежена црвеном бојом.

Овај скок продаје продавцима се наравно изузетно допао, па су одлучили да маскимално искористе погодности šopingholičarskog петка, како због још веће зараде, тако и због привлачења пажње на своје производе.

Попусти су постали неизоставни део ове маније, а са годинама, улог је почео све више да се подиже, те су се радње међусобно такмичиле, не би ли се наравно привукао што већи број купаца.

Резултат тога били су попусти и преко 70 одсто, мегаломанске распродаје, радно време које је почињало и до четири, па и пет сати раније.