Бачка Паланка: У печалбу одлазе и они с платом од 150.000 динара!

Ову варош, са припадајућим селима, годишње, ради тражења боље плаћеног посла, углавном ЕУ, САД, Аустралија, напусти пар стотина људи, па се рачуна да је у последњој деценији у бели свет за бољим животом отишло око 5.000 људи колико становника, на пример, има Челарево. Одлазе млади, стручњаци, мајстори, возачи, конобари, кувари, али одлазе и средовечни, па и они скоро пред пензијом. И док млади рачунају на посао и  живот у иностранству на дуже, јер одлазе са породицама, средовечни би да некако догурају до пензије, па да овде троше мировину, а пензионери углавном иду на тромесечни допунски арбајт, па се враћају и тако раде и зараде у ЕУ за шест месеци годишње најмање два-три пута више него да су овде радили у, за наше услове, доброј фирми целе године.              

Недавно, старији господин Паланчанин ми рече да му је син, а на прагу шесте деценије, дао отказ  у познатој светској компанији која овде има велику фабрику и да је са супругом, која је напустила државни посао, одлучио да оде на једно од јужних мора и бави се угоститељством и туризмом. Вели, деца раде и планирају како је њима и њиховој деци боље. Ваљда верују у себе, јер за наше прилике, дотични је, на пример, имао  богату месечну плату од 150.000 динара. Чујем да су га ценили, да је био добар стручњак, да је у компанији радио скоро четврт века, али је одлучио да оде, јер боље упућени кажу да за његов посао у Европи послодавци плаћају најмање три пута више него код нас.              

Каже да је пола његових најбољих другара из генерације већ отишло преко гране, па ће и он. Познати паланачки молер, а приближава се половини седме деценије, прича да њему није велика потреба за парама. Каже да  је његова породица, деца и унучад, солидно обезбеђена, мада иде у иностранство када се укаже добра прилика. Био је у Хрватској 18 месеци, добио уредне папире, радио, кречио и фарбао, радио изолацију у Загребу, Ровињу и другим местима, а дневница је износила преко 80 евра уз плаћен стан и храну и није се уморио. Мало ли је!?             

Некако летос седим у једном овдашњем бирцузу и испијам хладно пиво, када мом столу прилазе да млађа човека, око 40-так година, и кажу да баш мене траже, сећа се паланачки молер.

Представе се, додаје наш саговорник, покажу личне карте и види да су из Челарева, а нуде му да окречи и среди кућу у Паризу за пет хиљада евра, с плаћеним станом и њиховим превозом тамо и назад и још сав новац дају му унапред!

Како каже, радило се о кући у којој је требало урадити 700 квадрата, а када је видео знао је да нема шта да ради скоро три недеље тамо, али је повео и једног радника.

Мени 3.500, њему 1.500 евра, а кући сам оставио 2.500 евра. Храна ме је тамо излазила 15 евра дневно и није много скупља него код нас. Посао смо завршили, а послодавци су нас кући вратили после 17 дана и нисмо враћали новац. Ово јесу треф послови, али ко хоће да ради мајсторски посао, а радио сам и у Братислави и другим местима Словачке, може добро да заради, мада и овде има посла, зарада је мања, а мени више одговара, јер код куће сам, вели паланачки молер.             

У печалбу са ових простора, односно простора бивше велике државе, одлазили су људи и у 19. и 20. веку, одлазе спортисти, научници, врхунски ИТ и други стручњаци, па зашто не би молери, керамичари, шофери, механичари, електричари, па и дизајнери, mеnayеri, инжењери... Када ми је почетком овог миленијума један од водећих mеnayеra велике светске компаније која има фабрику у Бачкој Паланци, са поносом рекао да је овај погон у Бачкој најпрофитабилнији у целој мултинациоалној компанији са неколико десетина хиљада запослених, вероватно је мислио да ме је импресионирао. Истина је и тада и сада иста, јер ако фабрике исте компаније, имају исту технологију, исти број запослених, производе исти производ, а на крају године једна је успешнија од друге за 20 милиона евра, логично је да се зарада могла остварити само на платама запослених и давањима држави домаћину. Зашто би онда неко радио у Паланци за 150.000 динара када исти тај посао, па чак и у истој компанији у Паризу или Немачкој може да ради за 5.000 евра, или 600.000 динара месечно!

Милош Суџум