Повратак школским мензама за здравији подмладак

Prеthodno је потребно доста да се уради: да се направе законске измене којима би се то омогућило, да се успостави веза поризвођача и школа без посредника, да локалне самоуправе реше да дотирају разлику у цени коју носи коришћење потпуно здраве хране, до тога да се развије свест, како родитеља, тако и деце, о важности здраве исхране. Судећи по ономе што се чуло на недавно одржаном форуму у Новом Саду, у Основној школи „Ђорђе Натошевић“: “Могућност снабдевања основних школа у Србији органским воћем и поврћем“ све стране надлежне и укључене у овај, за здравље подмлатка важан подухват, јесу за ове измене. И школе и произвођачи органске хране, и, када је реч о граду Новом Саду, локална заједница. Производи већ увелико постоје ту, у околини, Град и Покрајина делом субвенционишу њихову производњу, како су сами и истакли на овом скупу, а и руководиоци школа спремни су да учине додатни напор за добро својих ђака.

Начелница Градске управе за образовање др Лидија Томаш за „Дневник“ каже да се Град Нови Сад, као други по величини у Србији, овом темом већ дуже бави - још док је Правилник о ближим условима начина организовања исхране у основним школама био у процедури доношења.

Овај пројекат је тада кренуо паралелно и на неки начин је и утицао на формирање тог Правилника. У његовој изради учествовали су и Институт за јавно здравље Републике Србије, нутриционисти и други стручњаци.

Према Правилнику, сваки дан у исхрани требало би буде заступљено свеже воће и поврће и намирнице које су непрерађеног порекла. Односно, забрањује се употреба прерађевина од меса, и других производа с адитивима, концентрати, прерађени сокови, емулгатори... Иде се практично на индустријски непрерађену и свежу храну. Школама то компликује ствар, с обзиром на то да је много лакше обезбедити понуду која се састоји од лиснатог теста, помфрита или разних тестенина, него набављати свеже производе и термички их обрађивати.

У све то треба да се укључи и град, истиче Лидија Томаш и каже да Централној кухињи, која је најмодернија у региону новосадска деца предшколског узраста већ имају исхрану по стандардима Правилника.

Међутим, још увек не говоримо о органској храни јер нисмо нашли прави начин и законски уведемо органску храну и да њена цена буде субвенционисана. У то свакако треба да се укључе и други ресори. Настојаћемо да покренемо ту иницијативу како би се ова врста производа много лакше нашла у школама. Потребне су и измене у систему јавних набавки, како би органски произведено воће и поврће било изузето од одређених процедура. Тако би се произвођачи органског воћа и поврћа директно или преко својих задруга јављали школама да им испоручују своје производе. И није само понудити оброке, треба кроз едукацију развијати и свест и навике девце о употреби органаске и здраве хране, наводи Томашева.

У пројекту увођења органски произведеног воћа и поврћа у исхрану ђака у Србији учествује 30 школа које је изабрало Министарство просвете.

Једна од наших основних улога је да се бринемо о деци, о здрављу деце, а један овакав пројекта нам омогућава да ступимо у контакт с произвођачима органеске хране. Да ствари уредимо тако да имамо сигурну доставу и сгурно здраву храну, такође и стандардизовану цену. Јер, када знају да имају где и коме да пласирају своје производе, произвођачи ће држати и договорену цену и квалитет. Знају да би у супротном испали из посла, каже директор Основне школе „Ђорђе Натошевић“ Недељко Ђорђић која има могућности и сама спрема оброке за своје ђаке.

Један смо од 30 партнера на великом европском Стренг2Фоод пројекту. У њему је пет партнера из Србији, међу којима је и Министарство просвете. Реч је о пројекту унапређења исхране у основним школама, кроз сарадњу с локалним пољопривредним произвођачима, затим унапређење система јавних набавки како би школе куповале квалитетнију, не само најјефтинију храну, каже Ратко Бојовић, директор Европске тренинг академије која је носилац овог пројекта. Школама помажемо, додаје наш саговорник, кроз разне активности, као што су стандардизација и унапређењу постојећих менија, меримо квалитет постојеће хране, пратимо колико преостане неисокришћене хране, радили смо с куварима у школама на унапређењу њихових вештина.

Правили смо анкете са децом и родитељима, о томе шта деца воле да једу, какви су ставови родитеља и навике везане за исхрану, како бисмо сутра знали да адаптирамо меније, како би деца имала нутритивнију храну која би се рационално користила, казао је Бојовић.

Када је реч о актуелном стању, по речима Ђорђића, већина школа, јер није у могућности сама да припрема оброке, принуђена је да за исхрану деце анагажује приватно кетеринг снабдевање. То је довело до пада квалитета исхране. Углавном се ради о угљенохидратној храни: разним тестенинама, пицама... Деца то воле, али, што се тиче нутритивних и калоријских вредности, то свакако није задовољавајуће.

Он истиче и да се већ 15 година не мења износ од 2.760 динара по детету који се обезбеђује из локалног buyеta, а треба да покрије 60 оброка месечно у школама које имају организовану исхрану, односно продужени боравак.

Кроз овај пројекат стекли смо увид у то какво је стање и сагледали смо шта можемо да унапредимо, пошто цена исхране остаје иста. Наишли смо на разумевање градских челника, да видимо шта може да се уради у оквирима те цене. Да ли можемо да избегнемо велике добављаче који су се уградили својом ценом, а на чији квалитет често не можемо да утичемо. Идеја је да локални произвођачи снабдевају намирницама школе, што појефтињује цео поступак. Начелница је дала лепу идеју да се школама, које користе органску храну, разлика у цени покрива дотацијама. То би била лепа подршка, каже Ђорђић.

В. Црњански