Девет деценија лекарског еснафа

Године 1929. Министарство социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије донело је одлуку о новој територијалној подели лекарских комора у држави. На тадашњој територији коју је покривала Лекарска комора за Србију, Војводину и Срем постојале су четири лекарске коморе с укупно 2.000 чланова. Данас само Регионална лекарска комора Војводине има преко 7.800 чланова.

Покрајински секретар за здравство проф. др Зоран Гојковић подсетио је на то да нема већег напретка за једно друштво од здраве нације. Зато држава, како је рекао секретар Гојковић, континуирано ради на побољшању материјалног статуса и услова рада свих запослених у здравственом сектору, али и на едукацији и усавршавању лекара, јер је то основа за здраву популацију, а самим тим и за просперитет друштва у целини.

- У години када обележавамо деведесетогодишњицу оснивања Лекарске коморе Војводине, најстаријег лекарског удружења у окружењу, држава чини посебне напоре да побољша не само статус, него и материјални положај здравствених радника, опште услове рада наших здравствених радника у свакодневним активностима, али и да унапреди и утиче на континуирану едукацију и усавршавање јер то је основни циљ и задатак лекарског еснафа – рекао је покрајински секретар. - То је можда најзначајнији и најважнији циљ нашег друштва. У Друштву лекара Војводине имамо безмало осам хиљада лекара и око 26.000 здравствених радника. Лекари раде на сва три нивоа здравствене заштите, у 44 дома здравља и 35 објеката секундарне и терцијалне здравствене заштите, рекао је др Гојковић истичући да држава сваке године запошљава све већи број здравствених радника, као и да ће следеће године у Војводини радити преко осам хиљада лекара. У овом тренутку то су стандарди прописани од стране одговарајућих стручних и надзорних тела, односно, Института за јавно здравље на територији целе републике, поручио је Гојковић.

Повратак у зграду Дунавске бановине

Данас је организована изложба, с циљем да се подстакне враћање некадашње Лекарске коморе у зграду Дунавске бановине, одузете 1951. на Тргу Ференца Фехера у Новом Саду.

- То је зграда која је саграђена пре рата, и представљала је базу Лекарске коморе Дунавске бановине – рекао је покрајински секретар за здравство др Зоран Гојковић – Национализована је после Другог светског рата и постоји жеља Лекарске коморе Војводине, као и Покрајинске владе, да се ЛКВ врати у зграду у којој је почела. Та зграда је у власништву Покрајинске владе, а  њеном одлуком пре 20-30 година припада Пољопривредном факултету и управо се разговара о томе да ЛКВ поново почне да користи тај објекат, пошто Законом о реституцији није могуће правним лицима вратити оно што је национализовано.

- Лекарска комора Србије има за циљ враћање угледа лекасрке професије у Србији – рекао је др Милан Динић директор Лекарске коморе Србије. – Ове године усвојене су битне законске измене које нам сада омогућавају да подзаконским актима и правилницима дамо додатна овлашћења Лекарској комори да утиче на тај и такав начин. Фокус у наредном периоду јесте брига о младим колегама и покушај да им обезбедимо адекватне услове за бољи рад у нашој земљи.

Говорећи о проблему масовног одласка здравствених радника на рад у иностранство др Динић је рекао да смо сви заједно одговорни за овакво стање, али из њега само заједно можемо и да изађемо.

- И медији носе део одговорности за то, с обзиром на то да се често сензационалистички извештава о неким негативним примерима у здравству, а неки добри примери остају у сенци. Ипак, 99 посто лекара Србије ради поштено и савесно свој посао, и наши грађани то могу да виде сваки дан. Ми имамо много већи проблем с унутрашњим миграцијама, зато што највећи број лекара живи у четири града Србије: у Новом Саду, Београду,, Крагујевцу и Нишу, а здравствена заштита није адекватно покривена у свим крајевима. Због тога се сада ради правилник о плану мрежа установа, и он би требало да обезбеди адекватну доступност здравствене заштите свим грађанима Србије на целој територији.

Љ. Петровић