У Суботици највише враћених некретнина, у Бачкој Тополи њива
У првих десет месеци ове године, по подацима Агенције за реституицију, враћено је 6.813 пословних простора, зграда и станова, што је 307 више него на почетку године.
Подаци показују да су у овој години враћени 162 пословна простора, 62 стана и 83 зграде. Од укупног броја враћених пословних простора, зграда и станова, у Војводини је нешто више од трећине, односно 91. Највише некретнина у првих десет месеци ове године враћено је у Суботици – 16, Зрењанину – десет, Новом Саду – шест, Кикинди и Сенти – по пет, Сремској Митровици – четири, у Старој Пазови и Новом Бечеју по три, у Панчеву и Алибунару по две.
Најбољи резултати у враћању одузете имовине у првих десет месеци су у реституцији пољопривредног земљишта, па је сада укупно враћено 57.965 хектара, 39 ари и 43 квадратна метра, што је 17.871 хектара, 68 ати и 33 квадрата више него на почетку године. Највше пољопривредног земљишта у протеклих десет месеци враћено је у Војводини, и то у околини Бачке Тополе, Бечеја, Србобрана, Сенте...
У протеклих десет месеци враћено је и 87 хектара, 98 ари и 96 квадрата неизграђеног грађевинског земљишта па је од почетка реституције старим власницима или њиховим правним наследницима дато 435 хектара, 38 ари и 78 квадрата. Када је реч о шумском земљишту, у првих десет месеци ове године враћено је 273 хектара, 74 ара и 90 квадрата, па је сада укупно реституцијом додељено 5.755 хектара, 59 ари и 66 квадрата.
Иначе, прва решења о натуралном враћању имовине донета су 2012. године, а Агенција за реституцију је готово привела крају натуралну реституцију. Пре 13 година, када је био рок за подношење пријава за повраћај одузете имовине Агенцији за реституцију, стари власници или њихови наследници потраживали су око 100.000 хектара њива одузетих после Другог светског рата, и то махом у Војводини, 796 фабрика, 958 млинова, 1.223 салаша, 726 магацина, 548 циглана, 290 хотела, 122 рудника, 107 штампарија, 88 бисокопа, 42 хидроелектране, 12 воденица, три брода и 634 гробна места.
Држава је за обештећење за имовину одузету после Другог светског рата издвојила две милијарде евра.
При томе, појединачно се највише може добити 500.000, без обзира на то о коликој одузетој имовини је реч.
Prеthodnih година најмањи резултати у враћању одузете имовине бележени су код пољопривредног земљишта, што је кочила комасација у многим општинама. Она се и у многим војвођанским општинама показала као камен спотицања за реституцију јер је процедура вреаћања одузетих њива таква да подносиоцу захтева најпре треба да се врате њиве у катастарској општини у којој су биле пре одузимања, а ако то није могуће, добија парцеле из других катастарских општина на подручју исте локалне самоуправе. Ако се догоди да ни у једној катастарској општини нема довољно комасираног земљишта за повраћај, онда се тражи у суседним локалним самоуправама. Протеклих месеци комасација је убрзана, тако да су и резултати враћања одузетих њива све видљивији. Законом о реституцији предвиђено је да, ако имовина коју бивши власници или њихови наследници потражују не може бити враћена у натури, буде исплаћена државним обвезницама. По прошлогодишњим изменама Закона о враћању одузете имовине, прва рата државних обвезница требало би старим власницима или наследницима да стигне 15. децембра 2021. године, с тим што би аконтација од десет одсто износа утврђеног за обештећење била исплаћена 15. децембра наредне године.
Љ. Малешевић