Ковиљска осмолетка 61 годину с поносом носи име Лазе Костића

Ту образовну установу похађа 459 ђака, али, по речима директорке Славице Грлић, тај број варира јер током године долазе нови ученици, а неки одлазе с родитељима у Нови Сад или у иностранство.

Зграда у којој је школа данас, усељена је 1971. године и у њу до сад није баш много улагано. 

– Прошле године је завршена прва фаза замене столарије и за то нам је у сусртет изашла Покрајинска влада па је обновљен део прозора, односно оно што је било најхитније – подрумске просторије, трпезарија, једна учионица, фискултурна сала, свлачионице – каже директорка Славица Грлић. -  Одрађени су и коси кровови, те нам остаје санација равног крова до сале, која је реновирана. Осим тога, уређене су две фазе струје.

Интересантно је да школа у Ковиљу има лифт, који је изграђен прошле године да би деца у инвалидским колицима могла похађати кабинетску наставу. По речима наше саговорнице, то су успели да ураде захваљујући помоћи градске власти. За своје ђаке директорка има само речи хвале. Каже да су марљиви и васпитани, а иако добре резултате показују из свих предмета, ипак се традиционално истичу из географије, енглеског и техничког. Успешни су и ликовном, те учествују на бројним конкурсима. Ипак, међу основцима је најпопуларнија спортска секција, а интересантно је да је школа некад имала и керамичарску секцију, која је престала да постоји након што је наставница која ју је водила отишла у пензију.

– Центар за ликовно васпитање организује бројне конкурсе, а пошто су наши ђаци били успешни, 2015. године одлучили су да код нас у школи уприличе изложбу и доделу награда – напомиње Славица Грлић. – Деца су имала „дан за незаборав”, окупили су се на дружењу и фијакерима су се возили до Аркања.

Наша саговорница наводи да је ковиљска школа специфична и по томе што је веронаука уведена још деведесетих година прошлог века, и то на захтев родитеља. Око наставе им помажу монаси из оближњег манастира, с којим имају одличну сарадњу. Осим тога, школа сарађује и с културно-уметничким друштвима, као и месном заједницом, те ђаци уз свесрдну помоћ наставника учествују на божићним и ускршњим вашарима.

– Организујемо вашаре и у школи па деца сакупљају новац за екскурзије, односно за другаре који немају пара за то – објашњава директорка. – Имали смо и представе хуманитарног карактера на којима су ђаци прикупљали новац за лечење болесног друга.

Имајући у виду да је у Ковиљу рођен чувени интелектуалац, доктор правних наука, новинар и песник Лаза Костић, не чуди да се школски часопис зове „Плетисанка”, управо по Лазиној кованици из песме „Међу јавом и међ сном”. Ученици који похађају новинарску секцију уређују лист, а део новца за његово штампање обезбеђује Град, док остатак финансирају родитељи кроз ђачки динар.

        Ј. Вукашиновић

Пројекат „Приградска насеља – Од оснивања до будућности” је суфинансирао Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац