ДНЕВНИК ПРОСЛАВИО 77. РОЂЕНДАН Награде најбољим новинарима и јубиларцима
НОВИ САД: На данашњи дан пре 77 година, 15. новембра 1942. године, у јеку великих страдања у Војводини и у самом Новом Саду, у бази испод новосадских улица, светло дана угледао је први број “Слободне Војводине”, данашњег “Дневника”.
Традиционално, „Дневник” тај дан обележава сваке године. На јучерашњој свечаности проглашени су најуспешнији новинари, а јубиларци добили награде за верност, која код неких траје већ 40 година.
Директор „Дневник Војводина преса” Душан Влаовић обратио се за рођендан „Дневника” по 20. пут, а ове године добио и признање за 35 година рада у нашем листу.
– Увек осетим исто узбуђење и понос што сам један од оних који су учествовали у стварању историје „Дневника” – истакао је Влаовић. – Верујем да делим то осећање с колегама које раде у водећој новинској кући у Војводини и које су део листа светле и богате традиције. Када говоримо о будућности и развоју ове куће, не претерано далекој, имамо исте проблеме као и штампане новине у целом свету, па ипак, током следеће године значајно ћемо ојачати дописничку мрежу и имаћемо информације о свим општинама, градовима и селима из целе Војводине. Електронско издање ће такође јачати.
Истовремено, Влаовић је најавио да ће „Дневник” ускоро понудити штампано издање онлајн, као.и претплату читаоцима широм света са свим огласима и читуље из дијаспоре.
– Зграда „Дневника” ће врло брзо бити реновирана, због чега ће уследити пресељење редакције на годину дана, након чега ће зграда нашег листа бити једна од најмодернијих у овом делу земље – истакао је Влаовић.
У јеку великих страдања у Војводини, 15. новембра 1942. године у бази испод новосадских улица, светло дана угледао је први број „Слободне Војводине”, данашњег „Дневника”. Идеја о штампању првог броја „Слободне Војводине” потекла је од њеног првог главног уредника Светозара Марковића Тозе, чија бронзана биста и данас на уласку у зграду „Дневника” подсећа на традицију коју су све потоње генерације, као и ове данас, наставиле.
Свој ангажман први уредник платио је главом, а сваке године, па и ове, редакција одаје почаст свом првом уреднику. Директор и главна и одговорна уредница „Дневника” Душан Влаовић и Нада Вујовић јуче су положили цвеће на спомен-обележје Този Марковићу на Новом гробљу.
Ове године прву годишњу новинарску награду поделиле су две наше новинарке равноправно – Дубравка Николић и Леа Радловачки, док је трећу награду добила Наташа Мирковић. Награда за најбољег хонорарног сарадника припала је Синиши Ковачевићу.
Добитник прошлогодишње новинарске награде и председник жирија Милорад Митровић прочитао је образложење о награђеним новинаркама, којима је награде уручила главна и одговорна уредница „Дневника” Нада Вујовић.
– Дубравка Николић и Леа Радловачки, два бисера „Дневника” су, свака на свој новинарски начин засијале ове године и оставиле упечатљив траг својим текстовима и зато је жири одлучио да њима двема додели равноправно прву награду – рекао је Митровић. – Ценили смо и поштовали њихов изузетан таленат и ентузијазам, па верујемо да ће награде додатно мотивисати и њих и све младе новинаре „Дневника”. Бити у рубрици у којој је главна тема криминал, а главни ликови криминалци, један је од најзахтевнијих послова. Дубравка Николић том изазову свакодневно успешно одговара. „Дневник” је с Дубравком у области која је и међу најчитанијима, стао раме уз раме с осталим медијима. Дубравка Николић је у сваком тренутку на лицу места, без обзира на то какав злочин или несрећа су у питању. Има одличне изворе и ништа нам зато не промиче. Није свеједно убицама, лоповима, силоватељима и другим преступницима, ако их улови Дубравкино новинарско перо! Њени текстови су поуздани, правовремени, а захваљујући нашој Дуци, Судска хроника занимљива и тачна, зато је признање и заслужила.
Леа Радловачки каже да јој признање заиста значи јер се цени њен труд, као и идеја да се „Дневнику” привуку млади јер је наша публика махом старија.
– Већ сада се боримо за наше будуће читаоце и драго ми је што се то цени и уважава, али даје простор и прилику за млађе читаоце који треба да наследе целу „Дневникову” причу – каже Леа. – Толико волим новинарство да не правим разлику међу темама о којима пишем јер волим да пишем све. Највише ми леже репортаже и рад с младима и децом, због чега сам и награђена.
Леа Радловачки је наша млада новинарка, која је на странице „Дневника” унела своју позитивну енергију претачући је у занимљиве приче, репортаже, разговоре с људима различитих професија и интересовања.
– Путујући по Војводини, својим занимљивим рукописом упознаје читаоце, а и нас који радимо у „Дневнику”, са селима и пределима у која нисмо ни залазили. Њена неисцрпна енергија донела нам је репортаже „Села с именом и презименом”, „Омладинску страну” и „Дневникову новинарску школицу”. За све то је потребно много труда, воље и љубави – казао је Митровић за нашу Леу, која све то има и показује, а „Дневник” је само на добитку.
Леа привлачи и другу врсту читалачке публике, тврди председник жирија, наш лист се отвара према младима, деца долазе у школицу, „Фејсбук” страна „Твоја реч” Омладинске стране је све популарнија и то је све промоција „Дневника”.
Дубравка Николић истиче да се у њеној кући „Дневник” читао одувек, те је уз наш лист и расла.
– Награда ми значи много – казала је кроз осмех Дубравка. – „Дневник” волим још откад сам била дете јер су га родитељи куповали па сам уз ове наше новине и одрасла. Велику захвалност дугујем људима у „Дневнику” који су ми широм отворили врата ове моје друге куће, а пре свега уредницима и колегама који су имала веру у мене да могу да радим судску хронику и ето резултата.
Добитница треће награде је Наташа Мирковић, вредна, савесна, посвећена и лојална „Дневнику” већ 20 година. Радећи као лектор, новинар и уредник, Наташа Мирковић је увек у свом раду на понос „Дневника”, показивала образовање, информисаност и преданост свом послу.
„Наташин допринос се превасходно огледа у колумни „Језикоманија”, која је за кратко време добила велики број пратилаца, али и указала како се у савремено доба може направити образовна рубрика која је популарна”, пише у образложењу жирија. „Страница ’Гламур’, коју Наташа уређује, доноси нашем листу забавну рубрику која је дуго недостајала и која нам даје конкурентску ноту. Њена заслуга се огледа у томе што је савршен радник, несебичан колега и једно пристојно биће које културу наше фирме диже на виши ниво.”
Наташа Мирковић каже да јој награда и признање за 20 година рада заиста много значе.
– Највише волим да пишем о језику, што је и моје занимање јер сам завршила српски језик, а највише ме радује и осећам као највеће признање што моји бивши ђаци имају позитивне реакције на „Језикоманију”, која им веома користи и користе сваки пут прилику кад ме сретну на улици да ми то и кажу, због чега ми је изузетно драго – каже Наташа, чија рубрика „Језикоманија” је једина тог типа у штампаним медијима и учи нас о правопису.
Синиша Ковачевић је награду добио јер годинама пише за „Недељни Дневник” аналитичке и стручне текстове везане за догађаје, људе и историју људске цивилизације, од феномена популарне културе, па до историје уметности и других тема, темељно, стручно, пажљиво, прецизно, разиграно, како у идеји тако и избору тема.
Награђени ове године за 20 и више година рада су за две деценије у „Дневнику”: Александра Брзак, Наташа Пејчић, Наташа Мирковић, Оливера Ћираковић, Нада Јауковић Ђивуљскиј, Људмила Маџар. Пуних 25 година у „Дневнику” раде: Сава Савић, Мирослав Ковачевић, Бранка Опрановић и Бранка Савић. Уз „Дневник” су 30 година: Владимир Црњански, Влада Живковић, Милорад Митровић, Јован Радосављевић, Маја Рајков и Светлана Јовановић, док су за 35 година рада награђени Душан Влаовић, Миодраг Поткоњак, Нада Голубовић и Оливера Ковчин. Драган Стојшин ове године добио је похвалу за чак 40 година рада у нашој новинској кући.
Маша Стакић
Фото: Вања Фифа