ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Поруке прве пресуде за убиство неког браниоца?

Поводом прве пресуде за убиство неког адвоката у нашој држави, председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац каже да, иако АКС не коментарише конкретне судске поступке, принципијално поздравља део образложења пресуде у којем је адвокатура дефинисана као професија од јавног значаја.

– АКС нема обичај да коментарише конкретне судске поступке, нарочито првостепене, из обзира према свим учесницима кривичног поступка – рекао је Гостиљац. – Међутим, на нивоу принципа, оцењујем позитвним део образложења пресуде који дефинише адвокатуру као професију од јавног значаја. То је законски исправна и добра порука нашем друштву.

Он је напоменуо да је АКС имао свог представника на изрицању пресуде, као и да ће наставити да прате решавање, како тог, тако и свих других случајева напада на адвокате.

У последњих 15 година убијено је и нападнутно више од 40 адвоката, а многи случајеви нису решени. Стручњаци кажу да су углавном мета они адвокати који воде тешке случајеве, и додају да су неретко то браниоци одређених криминалних кланова.

Још увек се не зна ко је убио једног од најпознатијих српских адвоката Драгослава Мишу Огњановића, који убијен 28. јула 2018. године око 19.30 часова испред зграде у којој је живео сна Новом Београду. У пуцњави је рањен и Огњановићњев син, који је био поред њега. По последњим информацијама доступним медијима, и даље се води опсежна истрага, у међународним размерама, у коју су укључени представници Тужилаштва, полиције и БИА.

Миша Огњановић је, иначе, бранио неке познате криминалце, па се сумња да његово убиство има везе управо с обрачуном криминалних кланова. Због тога се истрага и води под руководством Тужилаштва за организовани криминал и све информације су службена тајна. 

У септембру 2017. године убијен је адвокат из Јагодине Немања Стојановић. На њега је пуцано око три сата иза поноћи, а један од четири испаљена хица погодио га је право у главу. И тај злочин још увек није решен, а верује се да је млади адвокат упуцан грешком и да је мета био комшија с криминалним досијеом.

Убиство угледног адвоката и дугогодишњег председника Општинског суда у Сенти Момира Лазића, почињено 1. фебруара 2007. године, још увек није расветљено у потпуности. Он је ликвидиран с два хица из ватреног оружја у својој кући у Сенти, у којој је после развода живео сам. Убица је испалио два метка, један у браду, а другим метком га је „оверио” у потиљак. Адвокат је у време убиства био спортски обучен, у кући није било преметачине, нити је убица ишта однео.

До сада је у више наврата из полицијских извора предочавано да је случај „полицијски решен” још у јуну 2007. године. Међутим, упркос огорчењу родбине, пријатеља, познаника и житеља Сенте, Кањиже и околних потиских места, већ деценију свирепо убиство адвоката Лазића није расветљено, нити има помака да би убица био процесуиран.

Додуше, било је тврдњи да је пре коју годину све било близу расплета, али извори нашег листа из истраге у то време устврдили су да је сав труд пропао зато што су се појединци у то време „истрчали и одрадили нешто што није требало”.

Подсетимо, кућа адвоката Лазића је после убиства готово годину била закључана и запечаћена, па је по налогу истражног судије, без сагласности полиције, отпечаћена, иако се тада још увек радило на прикупљању доказа.

Брат убијеног сенћанског адвоката др Горан Лазић огорчен је због непоступања Вишег јавног тужилаштва у Суботици, иако је већ неколико месеци након злочина из полиције било сазнања да је случај „полицијски решен”. Он на 12. годишњицу смрти свог брата у изјави за наш лист са жаљењем констатовао да је након последње комуникације с криминалистичким инспекторима из Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије добио тужно сазнање да се на решавању случају убиства његовог брата не ради ништа, и то искључиво кривицом ВЈТ-а Суботица.

Београдски адвокат Александар Зарић, звани Мишко, који је заступао Милорада Улемека Легију у жалби на пресуду за убиство премијера Зорана Ђинђића, рањен је 22. јуна 2011. године око 23 сата у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду. По његовим тврдњама, напала су га двојица мушкараца, а два метка су га погодила у горњи део бутина.

Адвокат Зарић је бранио и Александра Радуловића, члана банде „Пинк Пантер”, оптужене за највећу пљачку у историји Јапана када су украли накит вредан око 25 милиона евра. Такође је бранио и Новопазарца Сафета Цуцка, чија је група оптужена да је жене приморавала на проституцију.

Пуцају, прете, пале аутомобиле, канцеларије…

На адвокате пуцају, пале им аутомобиле, канцеларије, упућују им претње. Прекјуче је почело суђење за напад на новосадског адвоката Бранислава Травицу, на кога је, 26. јануара ове године, како се наводи у оптужници, пуцао комшија који му је говорио да није Србин и да брани мафију.

Такође у јануару ове године, у адвоката Петра Ђуровића у Чачку пуцао је бивши клијент.

Адвокати нису избегли ни паљење аутомобила и канцеларија. Тако је у Панчеву крајем 2015. године запаљен аутомобил адвоката Стевана Јаковљевића, док је десет година раније, 2005, у Јагодини изгорео је yip адвоката Душана Гашића. Једном адвокату из Руме била је запаљена адвокатска канцеларија.

Последњи медијима занимљив случај у којем је Зарић имао брањеника је пуцњава телохранитеља Предрага Ранковића Пецонија на „мерцедес” сведока-сарадника Љубише Бухе Чумета.

Највећи број напада на адвокате никада није добио епилог, а мањи број адвоката није ни поднео пријаве за напад. Неретко су они који су се обратили полицији остајали кратких рукава јер су њихове пријаве или одбациване или никада нису решене.                                                                       

Дубравка НиколићДрагослав Миша Огњановић