ЧУВАРКЕ ТРАДИЦИЈЕ У „КОЛЕВЦИ СРЕМА” Старинско пустовање опет у моди

Према речима председнице Јасмине Поповић, обуку ради очувања древне а готово заборављене технике, старије и од ткања, проћи ће четрдесетак учитељица и њихови ђаци, а затим и сви заинтересовани родитељи.

– Усхићено бирамо шта ћемо све показати деци, јер осим пустовања то јест филцовања вуне, чувамо традицију штрикања, златовеза, хеклања и других старих заната – каже Јасмина Поповић.

Откад је основано 2013. године, ово удружење радо угошћава најмлађе у свом простору, који је својеврсна временска капсула. Торбе за хлеб које су се носиле на њиву, преслице, клепетуше, пегле на жар, машина за шивење „сингерица”, па и стари јелек нађен на сметлишту, где се ко зна колико пресијавао покушавајући да привуче пажњу - само су неки од предмета отргнути од заборава.

– Деца ретко кад погоде чему шта служи, мада има и оних чије баке још увек преслицама преду вуну, јер ово је ипак сеоска средина – признаје Јасмина, додајући да су најмлађи врло радознали те се, чим уђу, растрче или увуку у стару дрвену колевку.

Сваке године жене из удружења „Колевка Срема” бивају позване у огарски Аксентијев кућерак, на „Курузовина фест”, што је још једна прилика за дружење с ђацима.

– Невероватно је колико су дечаци заинтересовани за овај традиционално женски занат – напомиње чланица Љиљана Бабић, којој је ово хоби последње две године. – Нема ко није сео да погледа како се пустује вуна. Чудо једно шта је један деветогодишњак направио за пола сата, мада његови кажу да је и иначе креативан, па створи нешто занимљиво шта год му дате у руке.

Иако једноставан, поступак филцовања захтева снагу, а богами и време док се овца остриже, вуна опере и ишчешља како би се одстранило труње, а затим сатима мукотрпно ваља уз квашење угрејаном водом и сапуном. Са децом због тога најчешће раде суво пустовање, које је ипак једноставније, правећи најчешће поклоне за мајке, јер их то највише мотивише.

Док су се од компактне вунене масе некада кројили прслуци, кабанице, шатори, мадраци, обућа и предмети потребни у домаћинству, који су били огледало богатства породице, данас се од ње израђују уникатни шешири, накит, играчке, шнале, брошеви, па и торбе за лаптоп, доказујући да је примењива и у савременом добу.

– Од седам удружења жена у општини Пећинци, само ми радимо пустовање – истиче Јасмина Поповић. – Занат сам научила преко Етно-мреже Београд, где нам је едукатор била Јованка Шовљански из Инђије. Међу седам жена са радионица, остала сам заинтересована само ја, трудећи се да знање пренесем на остале. Велику подршку пружа ми Љиља, која је своју креативност преточила у ове слике од вуне, по чему је постала препознатљива.

С. Милачић

Пројекат „Пећинци у објективу” реализује ДВП Продукција, а суфинансира Општина Пећинци. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.