ČUVARKE TRADICIJE U „KOLEVCI SREMA” Starinsko pustovanje opet u modi

Prema rečima predsednice Jasmine Popović, obuku radi očuvanja drevne a gotovo zaboravljene tehnike, starije i od tkanja, proći će četrdesetak učiteljica i njihovi đaci, a zatim i svi zainteresovani roditelji.

– Ushićeno biramo šta ćemo sve pokazati deci, jer osim pustovanja to jest filcovanja vune, čuvamo tradiciju štrikanja, zlatoveza, heklanja i drugih starih zanata – kaže Jasmina Popović.

Otkad je osnovano 2013. godine, ovo udruženje rado ugošćava najmlađe u svom prostoru, koji je svojevrsna vremenska kapsula. Torbe za hleb koje su se nosile na njivu, preslice, klepetuše, pegle na žar, mašina za šivenje „singerica”, pa i stari jelek nađen na smetlištu, gde se ko zna koliko presijavao pokušavajući da privuče pažnju - samo su neki od predmeta otrgnuti od zaborava.

– Deca retko kad pogode čemu šta služi, mada ima i onih čije bake još uvek preslicama predu vunu, jer ovo je ipak seoska sredina – priznaje Jasmina, dodajući da su najmlađi vrlo radoznali te se, čim uđu, rastrče ili uvuku u staru drvenu kolevku.

Svake godine žene iz udruženja „Kolevka Srema” bivaju pozvane u ogarski Aksentijev kućerak, na „Kuruzovina fest”, što je još jedna prilika za druženje s đacima.

– Neverovatno je koliko su dečaci zainteresovani za ovaj tradicionalno ženski zanat – napominje članica Ljiljana Babić, kojoj je ovo hobi poslednje dve godine. – Nema ko nije seo da pogleda kako se pustuje vuna. Čudo jedno šta je jedan devetogodišnjak napravio za pola sata, mada njegovi kažu da je i inače kreativan, pa stvori nešto zanimljivo šta god mu date u ruke.

Iako jednostavan, postupak filcovanja zahteva snagu, a bogami i vreme dok se ovca ostriže, vuna opere i iščešlja kako bi se odstranilo trunje, a zatim satima mukotrpno valja uz kvašenje ugrejanom vodom i sapunom. Sa decom zbog toga najčešće rade suvo pustovanje, koje je ipak jednostavnije, praveći najčešće poklone za majke, jer ih to najviše motiviše.

Dok su se od kompaktne vunene mase nekada krojili prsluci, kabanice, šatori, madraci, obuća i predmeti potrebni u domaćinstvu, koji su bili ogledalo bogatstva porodice, danas se od nje izrađuju unikatni šeširi, nakit, igračke, šnale, broševi, pa i torbe za laptop, dokazujući da je primenjiva i u savremenom dobu.

– Od sedam udruženja žena u opštini Pećinci, samo mi radimo pustovanje – ističe Jasmina Popović. – Zanat sam naučila preko Etno-mreže Beograd, gde nam je edukator bila Jovanka Šovljanski iz Inđije. Među sedam žena sa radionica, ostala sam zainteresovana samo ja, trudeći se da znanje prenesem na ostale. Veliku podršku pruža mi Ljilja, koja je svoju kreativnost pretočila u ove slike od vune, po čemu je postala prepoznatljiva.

S. Milačić

Projekat „Pećinci u objektivu” realizuje DVP Produkcija, a sufinansira Opština Pećinci. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.