Онлајн видео-чет за младе оболеле од рака

Како би им се помогло, у Србији је први пут покренута он-лајн вршњачка подршка за децу и адолесценте оболеле од неког малигног обољења.

Удружење “Чика Боца” и “МладиЦе” - младе особе који су лечене од рака у детињству, покренули су онлајн платформу за пружање вршњачке подршке и видео-групе подршке „МладиЦе причалице” на сајту www.mladice.org. Подршка коју “МладиЦе” пружају је искуствена, емотивна, информативна и социјална. Тако ће млади који се тренутно лече од рака или су завршили са лечењем, једним кликом моћи да одаберу да ли ће се дописивати мејлом mladicе­mladicе.org или коришћењем апликација вотсап и mеsinyеr. Приватност и тајност разговора је загарантована. Подршка је доступна сваким радним даном од 17 до 21 сат, без обзира на то где живите. Читав пројекат презентован је на трибини „Ментално здравље младих суочених са раком”, која је одржана јуче у Институту за ментално здравље у Београду. Трибина је део пројекта „Живот после рака”, које финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.

Снажан мотив за покретање оваквог вида подршке био је покушај суицида једног члана удружења “Чика Боца”, рекла је Драгана Радуловић, мајка леченог детета и оснивач удружења “Чика Боца”, на трибини у Институту за ментално здравље.

- Једне зимске вечери зазвонио је телефон и глас са друге стране је рекао: “Ваш број ми је оставио Миланче. Знате, он је покушао да се убије!”, и тако креће наша прича да се нађемо Миланчету, да га сачувамо, причамо с њим и сместимо га у болницу. Тренутак када сам постала одговорна особа за његов живот, до смештања на психијатрију, био је снажан мотив да искористимо наше капацитете и да урадимо нешто више, да у будућности не дозволимо да ствари ескалирају толико далеко. Тада смо и увидели да чак и када особа тражи подршку наилази на многа затворена врата, а брзо деловање је неопходно – објашњава Драгана Радуловић, додајући да млади лечени од рака најчешће наводе да им је током лечења недостајало да могу да испричају некоме оно кроз шта пролазе, да их неко разуме.

Вршњачку подршку обављаће тим од шест “МладиЦа” који су prеthodno едуковани од стране стручњака акредитованих за ментално здравље. Обучени су да одговоре на потенцијална питања и да при томе могу сами да се заштите од изгарања. Како је овај вид подршке у нашој земљи иновативан, РЕБТ центар ће обезбедити и супервизију током рада овог оформљеног тима.

„Чика Боца” је удружење родитеља деце, адолесцената и младих лечених од рака у детињству, настало 2011. године. “Чика Боца” се од свог настанка бави организовањем активности, пројеката и програма за помоћ, подршку и оснаживање деце и младих лечених од рака. Више од 300 деце је прошло кроз наше кампове, а 300 “МладиЦа” је прошло десетине едукација и радионица да би постали данас вршњачки едукатори. Кроз активности с младима слушали смо њихове проблеме и заједно долазили до решења. Млади су имали потребу да причају о свом искуству и желели и да помогну онима који се тренутно лече. Настала је база младих људи који су се редовно окупљали и своју групу назвали “МладиЦе”, спајајући реч млади и слово Ц из шифарника болести, Ц је ознака за канцер. Пратећи њихове потребе смо креирали активности, програме с циљем њиховог оснаживања, већег самопоуздања, социјалну инклузију у школу и друштво.

Једна од оних која ће пружати подршку својим вршњацима је Милкица Димитријевић, која се лечила од остеосаркома, тумора костију, када је имала само 18 година.

- У “МладиЦа” сам од почетка, јер ми је током лечења недостајало да разговарам с неким ко је завршио лечење пре него што сам га ја започела. А када се моје лечење завршило, схватила сам да не могу тек тако да наставим тамо где сам стала. Имала сам многе страхове, морала сам поново да се навикнем на живот без болнице, колико год то звучало чудно. И зато сам желела да се вратим на одељење, да причам са децом и младима који се лече, да им будем подршка, да будем неко ко их разуме - испричала је Милкица Димитријевић.

Како је навела, уз “МладиЦе”, разговоре с њима, радионице које су прошли, пројекте које су реализовали за пружање подршке, волонтирање на камповима “Ми можемо све”, она се ослободила већине страхова и схватила какве позитивне промене јој је то искуство донело.

- Како се прича о раку не завршава с лечењем, јер може довести и до многих последица, важно је да причамо о томе, да се не претварамо да је све у реду и да не игноришемо проблеме. Зато сам ту, да причам о томе и пружим другима подршку у решавању њихових проблема – испричала је Милкица Димитријевић.

У ситуацијама када постоји неки проблем важно је знати да постоји неко коме можемо да се обратимо за помоћ, напоменула је в.д. директорка Института за ментално здравље професорка др Милица Пејовић Милованчевић,

- Важно је искористити све ресурсе који су на располагању за превазилажење кризе и за решавање проблема. Адолесцентима и младима је посебно важно да знају да имају групу вршњака који их прихватају и подржавају, да припадају некој групи и да могу да им се обрате и испричају оно што их тишти, брине, што им ствара проблем, без страха од осуђивања, а све уз подршку искусних стручњака. У томе смо препознали значај овог пројекта и одлучили да га подржимо омогућавајући простор у оквиру Института да се ова трибина одржи – истакла је др Пејовић Милованчевић.

Љ. Петровић