НБС смањила референтну камату на 2,25 одсто
БЕОГРАД: Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да смањи референтну каматну стопу на 2,25 одсто са prеthodnog нивоа од 2,5 процената.
Смањењем референтне каматне стопе на нови, најнижи ниво у режиму циљања инфлације, Народна банка додатно подржава кредитни и привредни раст.
Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду да су инфлаторни притисци додатно ослабили, наводи се у саопоштењу НБС.
"Као и у другим земљама у окружењу, услед смањења доприноса цена хране, пре свега поврћа с доласком нове пољопривредне сезоне, као и ниже светске цене нафте, међугодишња инфлација у Србији се prеthodnih неколико месеци успоравала и у септембру је износила 1,1 проценат", указују из централне банбке.
На ниске инфлаторне притиске, како додају, указује и базна инфлација, која је и даље ниска и стабилна, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која се и за годину и за две године унапред налазе у доњој половини циљаног распона.
Према новембарској централној пројекцији, међугодишња инфлација до краја ове и у првој половини наредне године кретаће се око доње границе дозвољеног одступања од циља, а њено постепено приближавање централној вредности циља очекује се у средњем року под утицајем раста агрегатне тражње.
Извршни одбор истиче да је отпорност наше привреде на евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући смањеној интерној и екстерној неравнотежи, повољним макроекономским изгледима за наредни период, као и рекордном нивоу девизних резерви наше земље.
Јавне финансије су, као и у prеthodnе две године, у суфициту, а дефицит текућег рачуна платног биланса је пету годину заредом у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција.
Актуелни економски показатељи указују на то да је раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју био већи у односу на prеthodnе пројекције, вођен опоравком прерађивачке индустрије након завршених ремонта у нафтној и хемијској индустрији и услед активирања инвестиција из prеthodnog периода, као и бржим растом активности у сектору грађевинарства и услуга.
Домаћи фактори су у досадашњем делу године успешно компензовали нижу екстерну тражњу, при чему расту инвестиција доприносе наставак реализације инфраструктурних пројеката и унапређење пословног амбијента, као и повољни услови финансирања. Бележи се и даљи раст потрошње домаћинстава на одрживим основама, пре свега захваљујући наставку позитивних кретања на тржишту рада, као и нижим трошковима кредитног задужења.
Поред повољних домаћих макроекономских услова спровођења монетарне политике, на одлуку Извршног одбора да додатно смањи референтну каматну стопу утицала су и кретања у међународном окружењу, пре свега успоравање глобалне трговине и привредног раста и мере ублажавања монетарних политика водећих централних банака. Европска централна банка је, подсећа НБС, у септембру донела нови пакет мера монетарних подстицаја, највећи у последње три године, и најавила да је спремна да учини и више док се не постигне одрживо приближавање инфлације циљу. Систем федералних резерви је у октобру, у складу са очекивањима, поново снизио референтну каматну стопу.
То доприноси задржавању повољних глобалних финансијских услова, што би требало позитивно да се одрази на токове капитала према земљама у успону. Поред тога, инфлаторни притисци у међународном окружењу су и даље ниски, пре свега у зони евра, која је наш најзначајнији спољнотрговински партнер.
На данашњој седници, Извршни одбор је усвојио новембарски Извештај о инфлацији, који ће јавности бити представљен 14. новембра.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. децембра.