Милић: Србија у "сендвичу"- руски притисак и америчке санкције
БЕОГРАД: Србија има пуно право да се наоружава, каже директорка ЦЕАС-а Јелена Милић, али и указује да се у овом тренутку наша земља налази у деликатној позицији између могућности притиска Русије и могућих санкција САД због набавке наоружања од Русије.
Укидање виза, укидање финансијске помоћи, стављање ембарга на наоружање, па и смањење дипломатских односа су неке од санкције које би Стејт Департмент могао да уведе Србијим, каже Милић.
Она наводи да то није нешто што до сада нисмо знали с озбриом да је реч о Закону о супростављању америчким противницима путем санкција који је на снази у САД и који је такав да лимитира и председника САД Доналда Трампа да донесе другачију одлуку, јер га је великом већином усвојио амерички Конгрес.
"Ово није ништа од јуче до данас, није никакав (Метју) Палмеров хир. То су закони који су усвојени 2017. године и тичу се пре свега Русије и руског понашања, али се тичу и оних који су повезани или купују од Русије. Није ништа лично против Србије", рекла је Милић за Танјуг поводом информација да у петак у Београд долази Томас Зарзецки који руководи Радном групом која је задужена за примену санкција.
Она каже да има сазнања да ће у Србију доћи званичници америчког Стејт департмента у вези имплементације закона, наводећи да су САД увеле и додатне елементе санкција у односу на ЕУ против садашњег режима у Мосви због мешања у њихове изборе, сајбер напада, подршке у употреби хемијског оружја у Сирији и илегалне трговине са Северном Корејом.
"Бити у таквом друштву је врло незгодно чак и као неко ко пада под секундарне санкције", објаснила је Милић.
Она додаје да се од прошле године у том закону каже да "они који тргују са руским министарством одбране и сарађују са обавештајним апаратом могу пасти под санкције".
Напомиње да Србија има пуно право да се наоружава, али указује да се наша земља сада нашла у врло незгодној ситуацији, имајући у виду да је у процесу европских интеграција.
Према њеним речима, ЦЕАС још од прошле године упозорава на проблем увоза хеликоптера Ми 35, јер они спадају у четврту генерацију борбених летелица, а за које је већ дат део рате. Такође, најављена је и куповина Панцира и то је, како каже, такође осетљиво.
"Без обзира колико разумемо потребу Србије да се наоружава, она се налази у ''sеndviču'' да задржи баланс између очекивања подршке САД за евентуално компромисно решење о Косову које ће је задржати на ЕУ путу, и Русије која кроз формалне аранжмане, које је немогуће одбити, врши притисак на Србију", каже Милић.
Она истиче да је Русија позната по томе да је системе С-400 давала под таквим условима Кинезима и Индијцима да их је скоро немогуће одбити и не купити их и додаје да је очито да кроз такве аранжмане притиска и Србију.
"Верујем да поред те врсте притисака са понудама које се не одбијају, постоје и друге врсте притисака на Србију од стране Русије, јер јој не одговара да Београд и Приштина буду у процесу европских интеграција и покушаће на различите начине да то опструира", мишљења је Милић.
Било би згодно у тренутку када се преговара о решењу о Косову да се сада нађу неки компромиси када је реч о наоружавању, у смислу замене за нешто друго, пролонгирање испоручивања, јер би, истиче било јако незгодно да Србија падне под санкције.
"Верујем да би сада био добар тренутак да друга јавност у Србији, не само формалне српске власти изађу и кажу шта желе у вези Косова и да на неки начин дају демократску верификацију која Србију не би оставила као поражену страну", казала је Милић.
