ЈЕЗИКОМАНИЈА: Снег је бео, а мој капут бели
Разговор с нашим верним читаоцем Душаном навео ме је да се позабавим придевима и то њиховом категоријом вида.
Придевски вид, НЕОДРЕЂЕНИ или ОДРЕЂЕНИ, разликују само описни и градивни придеви у мушком роду једнине, а разликују се по томе да ли на крају имају -И или немају -И: БЕО облак (неодређени) и БЕЛИ облак (одређени), ОКРУГАО сто (неодређени) и ОКРУГЛИ сто (одређени)
НЕОДРЕЂЕНИ ВИД се користи ако је појам непознат: ВИСОК човек пролази улицом. Купио је ПЛАСТИЧАН конопац. КРАТАК капут је модеран.
ОДРЕЂЕНИ ВИД се користи ако је појам познат: ВИСОКИ човек је мој пријатељ. ПЛАСТИЧНИ конопац се покидао. КРАТКИ капут највише волим.
Неки придеви увек имају облик одређеног вида:
– они придеви који се завршавају на –ски, –чки, –шки, –ји, –њи, –шњи и –ћи, нпр. градски, словачки, биолошки, вучји, крајњи, данашњи...
– придеви МАЛИ и НЕМАЛИ с тенденцијом да им се прикључе ВЕЛИКИ и НЕВЕЛИКИ.
Не препоручује се употреба придева на –ћи у облику неодређеног вида, нпр. Ефекат је застрашујућ... У таквим случајевима треба употребити облик одређеног вида: Ефекат је застрашујући...
Неодређени придевски вид користи се обавезно:
– у именском делу предиката с помоћним глаголом, нпр. Снег је бео.
– у предикативном атрибуту, нпр. Дунав тече мутан;
– у апозитиву, нпр. Милан је, упоран и вредан, све то издржао.
Постоји још неких недоумица и „цака” око одређеног и неодређеног вида придева, али о томе у наредној „Језикоманији”.
Н. Мирковић
