Обележена 101. годишњица Српског народног већа

Тим поводом у храму Успења пресвете Богородице у Светосавској улици служена је свечана литургија и одржан скуп на којем је било речи о догађајима од пре једног века. Потом су положени венци на кућу оснивача и првог председника Српског народног већа, адвоката и политичара и истакнутог националног прегаоца Славка Жупанског.

- Обележавамо најзначајније датуме за ове просторе северно од Саве и Дунава, када су остваривани вишевековни снови о уједињењу српског народа у матичну државу Србију. Улога Баната и људи из овог града у томе је огромна и непроцењива. Тек сада, из ове перспективе, ми увиђамо значај те чврсте одлуке Славка Жупанског и Српског народног већа, да се Војводина не прикључује одмах државној заједници Срба, Хрвата и Словенаца, већ најпре матици Србији – нагласио је председник Удружења чланова и пријатеља Матице српске у Зрењанину Милан Бјелогрлић, приликом полагања венаца на спомен- плочу на родној кући Славка Жупанског.

Председник главног одбора Српског државотворног покрета „Светозар Милетић“ Милан Зечар оценио је 1918. годину као историјски преломну, са којом ниједна друга не може да се пореди.

-Тада је српски већински народ са ових простора дочекао остварење вековних снова и остварио историјске циљеве ослобођења и присаједињења Србији. Славко Жупански предводио је деветорицу величанствених људи, са десетим чланом већа, др Емилом Гаврилом, који је још увек тамновао у аустро-угарском казамату. Они су истовремено преговарали са тадашњом влашћу и спремали српску стражу, преузели све виталне институције и ставили до знања да је бесмислено ратовати. Због тога су ови догађаји названи као бескрвна револуција и то је један од  ретких примера, у Великом рату у којем су изгинуле десетине милиона људи, да је неко преузео власт без испаљеног метка. При томе су гарантована и права оних који нису припадали српском народу – подсетио је Зечар.

Овим поводом одржана је и свечана академија у Народном позоришту „Тоша Јовановић“, у оквиру које је уприличен и концерт оперске диве Јадранке Јовановић, под називом „Србија у свету - свет у Србији”.

Ж. Б.