КЦНС: Одржана трибина „Украјина након Другог светског рата“

Украјина је из Другог светског рата изашла као потпуно девастирана територија и један од субјеката Совјетског Савеза. О томе су сведочили и совјетски подаци, према којима је на територији Украјине у том рату погинуло између осам и десет милиона људи. Није реч само о етничким Украјинцима него и о етничким Јеврејима, који су током Холокауста на украјинској територији готово потпуно уништени. Из тог рата Украјина је изашла десеткована не само када је реч о становништву него и о области инфраструктуре. Према подацима совјетских комисија које су пет година пописивале губитке, закључено је да је уништено више од 700 градова (насеља са више од 10.000 становника) и 28.000 села.

Украјинци су, како је наведено на трибини, поднели огроман терет Другог светског рата. Велики број њих борио се у Црвеној армији. Дали су озбиљан допринос одбрани руских градова, а један од команданата одбране Стаљинграда био је Украјинац. Најзад, Београд и Нови Сад ослобођени су у садејству са Црвеном армијом која је била део украјинског фронта. После рата Стаљин је одлучио да дâ на значају украјинској социјалистичкој републици. Када су осниване Уједињене нације  (уз учешће и тадашње Југославије), СССР није ушао у ту организацију као јединствен субјект него као Руска, Белоруска и Украјинска совјетска република. За све три била је то нека врста међународног признања.

Још у Стаљиново време, а после и у ери Хрушчова и Брежњева, Украјина је конципирана као нека врста излога ка Западу. Требало је да послужи као пропагандно „оружје“ СССР-а у наступајућем конфликту са Западом. У Украјину се тада много улагало, па је кијевски Електротехнички институт први, у целом СССР-у, добио компјутер, рекао је аутор трибине.

Чувени геополитички аналитичар Збигњев Бжежински говорио је о Украјини као „меком трбуху Совјетског Савеза“. Он је творац чувене дефиниције да је Русија са Украјином евроазијска сила, а без ње је – азијска сила. С том дефиницијом сложили су се и многи руски аналитичари. У том периоду пуно се улагало, нарочито у инфраструктуру (железницу и гасовод, индустрију и привреду у Украјини). Занимљиво је, како је речено на трибини, да је марта 1991. године на територији Украјине на контрадикторно референдумско питање: „Да ли сте за то да Украјина остане у савезу совјетских суверених држава на основу декларације о државном суверенитету Украјине“, што најављује конфедерацију која ће касније и настати, 80% бирача одговорило – позитивно.

Већ 1. децембра 1991. Украјинци су расписали референдум на који је изашло више од 84,18% бирача и убедљивом већином (90,32%) проглашена је независност. За то су углавном гласали и етнички Руси, јер је у то време створена атмосфера да ће, упркос распаду, Совјетски Савез наставити да постоји у неком другом облику.