Закон о штрајку: Минимум процеса рада утврђиваће колективни уговор

Начелница Одељења за социјални дијалог у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драгана Краљ каже да се на новом нацрту измена Закона о штрајку радило две године, и да је то пример закона где сви имају различито гледиште како то питање треба уредити.



"На крају се дошло је до заједничког решења, бар у мери да унапредимо садашњи закон", рекла је Краљ на округлом столу на тему "Синдикат у приватном сектору", у организацији Гранског синдиката Индустрије, енергетике и рударства "Независност" и Уједињеног гранског синдиката "Независност", коме су присуствовали и представници послодаваца.



Навела је да би на првом месту минимим процеса рада требало да утврђује колективни уговор, а у томе је, додаје, веома битан допринос синдиката и да се саслуша и мишљење сидниката приликом утврђивања минимума процеса рада.



Каже да су у припреми измене Закон о Социјално-економском савету и да је министар Зопран Ђорђевић у јулу, на инцијативу синдиката и Уније послодаваца Србије, донео решење о формирању радне групе за измену закону, која ће данас одржати први састанак.



Подсетила је да су прошле године у јулу усвојене измене Закона о мирном решавању радних спорова, и навела да се на у том пропису радило заједнички са представницима синдиката и УПС.



"Мислим да смо дошли до једног доброг законодавног решења", рекла је Краљ и додала да се сада, на пример, може покренути више поступака који се тичу синдикалног организовања, утвђивања репрезентативности синдиката или чак закључивања колективног уговора.



Навела је да тако сада омогућено и да миритељ буде укључен у сам поступак колективног преговарања синдиката са послодавцима.



Маја Илић из Инспектората за рад рекла је да се годишње обави између 7.000 и 10.000 инспекцијских надзора на захтев радника из области радних односа, а између 600 и 700 у вези са захтевим о безбедности на раду.



Навела је да то показује да радници нису застрашени, те додала да су предмет инспекцијског надзора и страни послодавци.



На округлом столу је речено да је истраживање Центра за синдикализам показало да осам одсто свих запослених каже да верују да се у Србији поштује радно право, да више од две трећине запослених у Србији сматра да држава штити интерес послодаваца, док 79 одсто запослених ћути и трпи због кршења својих права, јер се боји да не изгуби посао.



Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић каже да се тај синдиката залаже за концепт достојанственг рада, ангажовање по уговору под унапред познатим условима, безбедност на раду, и пристојно плаћен посао са зарадом која је редовна.



"Не видим ништа од овога што не би одговарало и послодавцима", рекао је Стојиљковић и навео да синдикална критика мора бити оријентисана, тачна и да се чува глобалних процена да ништа не ваља, а да држава има обавезу да прихвати критику сидиката.



Момир Николић, генерални директор производно-пословне целине Фресениус медицал царе, каже да је више од 20 година у приватном бизнису и да није осетио да га држава као послодавца више штити, а да са државом има коректну сарадњу.



Као послодавцу му је, како је испричао, некада теже да ради тамо где нема синдиката.



"Радим за мултинационалне компаније које познају права радника", рекао је Николић и навео да су састанци са синдикатима редовни.