Стрип: Вековници чувају кључ могућег смака света

За зналце домаћих стрип (не)прилика ово је истински фасцинантна чињеница јер такав континутет стварања (што писања сценарија, што координације пар стотина цртача) и објављивања није лако постићи ни у стрипу наклоњенијим срединама, а камоли у земљи Србији. Ипак, за Марка Стојановића, који је захваљујући ванредној снази и фанатичној упорности, серијал смислио и кроз безбројне “стазе и богазе” увео у другу деценију постојања, “немогућа мисија” очито не постоји. Историја овдашњег стрипа (у разним инкарнацијама Југославије и у Републици Србији) бележи краће или дуже стрип серијале али је реч о - изузецима; домаће стрип правило каже да се стрипови тешко појављују а (о)лако нестају “захваљујући” свакојаким околностима, од друштвених (шунд тржишни малтретман стрипа, академистички презир, ратови, санкције, хиперинфлација), преко несталних издавачких кућа, до нерешеног професионалног статуса аутора. Ни “Вековнике” прилике нису мазиле: замишљени су као серијал који ће излазити у “Политикином забавнику” (као најстабилнијем издању која објављује стрипове) па силом неприлика и неразумевања премештени у албумски формат уз спорадично појављивање у периодици. Успут су се “Вековници” чак и “разгранали” у спин off серијал “Бескрвни”. Речју, “Вековници” су постали самосвојна категорија на савременој стрип сцени.

Серијал има неколико упоришта: пријатељство (вампира Чена и пргавог, алкохолу склоног, бесмртника Краљевића Марка), братску мржњу и сукоб (Чена са вампирском сабраћом, Марка са изданцима Каиновог соја, који се не трпе и међусобно тамане), љубав (Маркову страсну љубав са амазонком Алеом). Задатак који су Чен и Марко прихватили на почетку приче - да чувају тајанствену мапу-кључ могућег смака света - води их кроз низ сукоба са онима који би да се докопају мапе (псоглаваци, крсташи, вампири…). “Ослобађање” од мапе није (наравно) крај невољама. Двојац кроз пролаз у другу димензију стиже у земљу чуда којом се шетају актери бајки и прича, од Капетана Куке и гусара у летећем једрењаку, белог зеца са сатом, краља и краљице (са припадајућим војницима) из “Алисе у земљи чуда”, Тила Ојленшпигела (који личи на Робина Худа) до Лименка, Страшила и Лава из “Чаробњака из Оза”... После урнебесних јурњава Марко се сукобљава, на живот и смрт, са Капетаном Куком који је уствари моћни, зли бесмртник-вукодлак који ће, захваљући неопрезности Ченга (баченог у понор) и Марка, ући у наш свет с намером да га покори! Марко са бродом пада с неба у дубоки кланац одакле - на почетку овог албума - стиже у планинском сеоце и ту бива ангажован да сељане ослободи терора страшног барона који је  заузео - крчму! Марко се слаже да је то нехумано и одлази да барона онеспособи, наношењем тешких телесних повреда а можда и убиством. Но, испоставља се да је поменути барон главом и брчићима барон Минхаузен који (пошто је стар и немоћан) предлаже да се неспоразум реши двобојем - у приповедању сопствених занимљивих доживљаја!

Следе два круга приповедања. Баронови доживљаји (бој са бесним псом и невероватна победа над Турцима), ма колико гротескни у својој безграничној нарцисоидности и самољубљу, заостају за Марковим причама (о борби са моћним Дакаром пре 200 година, те о љубави и болном растанку са Алеом). Чини се да се десило немогуће - да је барон изгубио - али пре проглашења победника појављује се, главом, брадом и мачем, Дакар (који није умро већ био залеђен) намеран да се, пошто успут убије барона, разрачуна са Марком. Ипак, то му не успева па Марко одлази са бојног поља а барон, иако на самрти, тријумфално констатује да је Марко причао истину што значи да је он, барон, и даље “најбољи лажов на све…” Барон остаје хвалисавац до последњег даха а истина (опет) губи од масних лажи.

Прича је својеврсна “стилска вежба” на познату тему са низом духовитих досетки и апсурдним крајем који читавој поставци даје неочекивано значење. Стојановић, на велико задовољство читалаца, наставља своја поигравања митологијом, фантастиком, историјом, литературом и популарном културом градећи алтернативну/паралелну стварност утемељењу на духовној баштини човечанства; његово се дело тиме надовезује на дела Филипа Хозе Фармера и “Лигу изузетних yеntlmеna” Алана Мура. Остајући такође доследан свом маниру “визуелизације” приче од стране неколико аутора Стојановић је у овом албуму сарађивао са цртачима Стеваном Субићем, Бојаном Дебенаком, Бојаном Вукићем, Бориславом Маљеновићем, Миланом Јовановићем и Иваном Шаиновићем, док је цртеже колорисао Аљоша Томић. Додајмо да албум садржи и кратку причу о раним авантурама Амазонке-ратнице Алее што може бити још један крак универзума “Вековника”, а да је аутор предговора познати СФ писац Драган Р. Филиповић.

Илија Бакић