Губиташка јавна предузећа не могу да буду спонзори
НОВИ САД: По недавно објављеном извештају Агенције за привредне регистре, а на основу обрађених финансијских извештаја за 2017. и 2018. годину, у Србији је лане обавезу подношења извештаја о пословању имало 637 јавних предузећа, а обавезу је испунило 561. У тих 561 јавних предузећа било је запослено 117.507 радника.
Од укупно обрађеног 561 јавног предузеће, лане је 393 пословало с нето добитком, а 135 с нето губитком. Од укупно 15 сектора у којима су пословала јавна предузећа, 11 је лане завршило с позитивним нето резулатом, док је код шест сектора забележено смањење укупног добитка.
У извештају АПР-а дају се подаци о укупним финансијским перформансама јавних предузећа у Србији тако да се из њих не види која су тачно јавна предузећа пословала с губитком, односно којих је то 135 предузећа лане забележило губитак. Ти подаци су важни због чињенице да се део губитака јавних предузећа покрива из buyеta. Но, последњи објављени подаци АПР-а битни су за Владу Србије јер је она на последњој седници усвојила Уредбу којом од директора јавних предузећа тражи да јој у танчине представе пословање од наредне године до 2022.
У Уредби Владе Србије наводи се да јавна предузећа која користе новац из buyеta за финансирање текућег пословања, као и она која су пословала с губитком према последњем објављеном финансијском извештају, а то јесте овај који је објавио АПР, не могу наредне године планирати новац за спонзорство и донације.
С друге стране, јавна предузећа која послују позитивно, односно остварују нето добитак, морају приказати критеријуме за коришћење новца за посебне намене – спонзорства, донације, хуманитарне и спортске активности, репрезентацију, рекламе и пропаганде, при чему свота не може бити виша од оне која се троши у овој години.
Такође, тим Владиним актом налаже се директорима јавних предузећа да утврде прецизне циљеве пословања за наредну годину , 2021. и 2022, односно наведу циљеве за тај период, канале помоћу којих ће остварити профит, као и начине на које ће се моћи проверити њихова испуњеност. Јавна предузећа Влади Србије морају доставити и податке о упражњеним радним местима, полној и старосној структури запослених, захтевима за новим радним местима и плановима за запошљавање нових радника.
У Уредби Владе Србије од челника јавних предузећа тражи се да рационално планирају набавку службених возила, као и да морају сачинити ваљано образложење за њихову набавку.
Када је реч о инвестицијама које јавна предузећа планирају за наредне три године, мора бити наведена њихова динамика, ризик у пословању и план управљања ризицима, а обавезне су и активности које јавно предузећа планира да спроведе у циљу коорпоративног управљања.
Дакако, јавна предузећа ће Влади Србије морати доставити и циљеве које планирају за наредне три године, кључне активности које ће до њих довести, уз анализу тржишта и конкуренције, план продаје и унапређења маркетинг-стратегије. Јавна предузећа морају и да представе своју кредитну задуженост, као и планиране набавке добара, радова и услуга у наредне три године, и то уз детаљно образложење.
Љ. Малешевић