У изради нова Стратегија реформе јавне управе до 2030.године

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић је, после првог састанка Радне групе у Палати Србија, рекао новинарима да су иницирање јавних политика, управљање јавним финансијама, управљање људским ресурсима и пружање услуга четири главна сегмента треће стратегије у реформи јавне управе која се доноси у Србији.



''''Ti сегменти су део реформе јавне управе у сваком друштву и у сваком смо од 2014.године направили значајне искораке. Посебно смо напредовали када је реч о пружању услуга и у извештају СИГМА смо оцењени као лидери у региону, а то ће бити циљ и нове стратегије'''', рекао је Ружић.



Истакао је да су велики помаци учињени у управљању људским ресурсима увођењем нових модела и дефинисањем компетенција, као и дефинисања начина вредновања, оцењивања и награђивања рада државних службеника.



''''Успели смо да после 15 година иницирамо доношење закона о националној академији за јавну управу која је централна институција за едукацију свих државних службеника'''', навео је Ружић.



Министар је оценио да је урађено много у трансформацији јавне управе у сервис грађана, кроз дигитализацију бројних евиденција и увођење електронских сервиса.



Подсетио је да 320 различитих институција јавне управе разменује податке преко сервиса еЗУП, као и да од увођења сервиса еУправа грађани 5,5 милиона пута нису морали сами да прибављају документа.



''''To говори о дигитализацији и реформи јавне управе, али и о томе да техничко-технолошки процес може да буде друштвени процес ''''пар екселанс'''' и да помогне грађанима према којима се окрећемо и у овој стратегији. Није важно шта ћу рећи ја, било који министар или премијер 2030. године, већ шта ће осетити грађани'''', навео је Ружић.



Нагласио је да реформу јавне управе не треба везивати искључиво за улазак или неулазак у ЕУ, већ да тај процес треба спроводити у интересу државе и њених грађана.



''''Зато је важно да се томе посветимо и да на политичке импликације, с обзиром да је најављена нова архитектура у ЕУ, не обраћамо пажњу. Имамо довољно административних капацитета да наставимо са реформама и да их унапредимо, а имамо изузетне партнере у ЕУ и другим донаторима који нам у томе помажу'''', рекао је Ружић.



Шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром одао је признање Србији на постигнутим резултатима у реформи јавне управе када хе реч о јавним политикама, управљању јавним финансијама, управљању људским ресурсима и пружању услуга грађанима.



Енгстром је указао да је тренутак да јавна управа у Србији уложи додатне напоре у спровођењу већ усвојених прописа, јачању капацитета управе и информисању грађана о њиховим правима у коришћењу услуга.