Обележен Дан ослобођења Сомбора: Награда научнику Гутману
СОМБОР: Свечаном академијом у здању Скупштине града, којој је prеthodilo полагање венаца делегација самог града, удружења бораца, Војске Србије и страних амбасада на спомен- обележја жртвама фашизма, као и палим припадницима Народноослободилачке војске Југославије и Совјетске Црвене армије, у Сомбору је обележено 75 година од његовог ослобођења у Другом светском рату.
Академији су поред бројних представника борачких удружења, јавног и политичког живота присуствовале и делегације Републике Српске, али и дипломатских представништава Руске федерације и Бугарске у Београду.
У историји Сомбора памтимо бројне датуме, али нас 21. октобар враћа у 1944. годину, дан када се слобода поново прелила улицама нашег града. За ту слободу животе су дали многи наши суграђани разних националности, као и борци НОВЈ и Црвене армије, за шта им дугујемо вечиту захвалност, казала је Љиљана Тица, председница Скупштине града, наглашавајући да фашизам који је под својом стегом држао Сомбор те три и по ратне године, као тоталитарна идеологија не трпи компромисе.
Из њених руку је једно од највећих варошких признања примио и овогодишњи лауреат Октобарске награде, академик проф. др Иван Гутман, један од највећих живих српских научника, којем је управо његов родни Сомбор био почетак пута врхунског научника.
Морам да признам, иако сам овде рођен, овде завршио и основну школу и Гимназију, да нисам очекивао овако ласкаву награду од мог родног града, с обзиром на то да ме је моја струка и научни рад пре пола века одвео из њега, видно тронут рекао је проф. др Иван Гутман.
Како је додао, зато користи прилику да се, поред супруге „која га трпи, ево, већ 47 година“, захвали и свом наставнику из основне школе, Кости Пејићу, који је нажалост преминуо, али који му је усадио страст ка науци и без кога би његов животни пут био потпуно другачији.
Гутман је у беседи нагласио да и поред тога што је каријеру научника и факултетског професора проживео ван свог родног града, не прође ни једна година, а да он у њему не проборави и месец-два.
Само дан после ослобођења Београда 1944. године, у преподневним сатима prеthodnica совјетских трупа Јужног украјинског фронта којим је командовао маршал Толбухин, ушла је и у Сомбор, предвођена црвеноармејским потпуковником Хузиваздеом, а раздрагани Сомборци су га, пре него што им се обратио са балкона Градске куће, понудили погачом и сољу.
Већ у поподневним сатима у Сомбор су почели да улазе и борци Народноослободилачке војске Југославије, тачније околних партизанских одреда, међу којима и једна чета Сомборског партизанског одреда са 120 бораца.
Заменик градоначелнице Антонио Ратковић уручио је захвалнице заслужним грађанима, члановима СУБНОР, представницима Првог центра за обуку Војске Србије, као и Музичке школе „Петар Коњовић“ који су свечану академију увеличали својим оркестарским и хорским наступом. Њима су се краћим рециталом у избору проф. др Миливоја Млађеновића придружили и студенти сомборског Педагошког факулета, након чега је за све госте уприличен и свечани коктел.
М. Миљеновић
