Одржан спортски дан за мале Детелинарце
„Спортски дан на Детелинари”, тачније на игралишту на Булевару Европе, девети пут је измамио напоље малишане и њихове родитеље, који су последњи сунчани викенд искористили за активности на отвореном, дружење и разоноду.
Организатори су поново били Удружење грађана „Нови Сад” и спортска породица „Спортисимо”, уз подршку Градске управе за спорт и омладину, „MDD Гроуп” и „Минакве”.
– Одштампали смо око 600 књижица за учешће и све поделили, па верујемо да је дошло и више деце – рекао је Горан Бајшански из Удружења „Нови Сад”. – Ове године највећи утисак оставили су мали ватрогасци из Петроварадина и две маскоте биоскопа „ЦинеСтар Цинемас”, које су се дружиле с децом. Врло популарном показала се и игра у којој је задатак да, без помоћи руку, кекс са чела заврши у устима.
Командирка групе петроварадинског Добровољног ватрогасног друштва – 13-годишња Катарина Гашпар била је ангажована да помаже млађима, који су се тискали око црвеног ватрогасног камиона, желећи да виде како изгледа изнутра.
– У једној од игара противпожарним апаратима гасимо кућицу која се наводно запалила, а у другој циљамо конзерве млазницама – објаснила нам је добровољка на задатку, у облаку беличастог дима.
Док је чекао да се опроба на полигонима, седмогодишњем Огњену Радићу, који је ту већ домаћи, пажњу је привукао шахиста Љуба Јовановић, од кога је упијао добре потезе да би могао код куће да се с татом надмеће у том специфичном спорту. Председник Шаховског клуба „64” професор математике и члан Управног одбора Шаховског савеза Србије рекао нам је да је његово учешће на сваком таквом дружењу неизоставно, те да га посебно радује рад с децом.
– Као клуб, годинама сарађујемо с основним школама, а Дејан Оморјан, који је већ у другом средње постао ФИДЕ мајстор, доказ је да радимо прави посао – додао је Радић. – Шах развија апстрактно мишљење код деце, што је посебно важно за природне науке. А осим борбености, подстиче и уметничку страну.
Присутни малишани могли су се опробати у рукомету на песку, одбојци, стреличарству, трчању, слагању чаша, скоковима, прављењу и пуштању змајева и још много чему, али су браћа Ћурковић једва чекала турнир у фудбалу, који иначе тренирају.
– Први пут смо овде, иако живимо у околини – рекла је њихова мама Гордана. – Манифестација тог типа је одлична идеја, посебно што се данас готово свака спортска активност плаћа.
С. Милачић