Конгрес младих математичара у Новом Саду

Учесници конгреса су млади математичари са докторатом у последњих 10 година, као и студенти докторских студија.

Идеја СНМД-а је да овим скупом повеже младе истих или сличних интересовања, да подстакне размену идеја, у циљу промоције математике као науке и популаризације међу младима.

На конгрес се пријавило више од 100 учесника углавном из Србије, али и из Македоније, Босне, Чешке, Белгије, Швајцарске и Кине, од којих ће њих близу 70 излагати своје радове. Организатори су се потрудили да за све учеснике обезбеде бесплатан смештај и храну током трајања конгреса, уз искрену жељу да овај скуп постане традиционалан у наредном периоду.

Конгрес ће отворити пленарна предавања наших најбољих младих математичара који су се вратили у Србију. Одлуком Програмског одбора предавање ће одржати Душан Јаковетић (1983), доцент Природно-математичког факултета у Новом Саду. Докторске студије је завршио на заједничком програму Универзитета Карнеги Мелон у Питсбургу и Универзитета у Лисабону 2014. године, с наградом  за најбољу докторску дисертацију „А. Г. Милнес”. Добитник је специјалне награде ”Др Зоран Ђинђић” за младог научника у АПВ коју додељује Влада Војводине и Универзитет у Новом Саду за 2017. годину.

Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација и дистрибуирано процесирање информација, које имају велики значај у данашњој ери великих података, машинског учења, интернета ствари и анализе великих података. Објавио је преко 40 научних радова у водећим међународним часописима и на међународним конференцијама из области дистрибуиране оптимизације, с укупном цитираношћу од преко 1.000 према сервису “Гоогле scholar”. Др Јаковетић учествује као руководилац новосадског тима или техничко-научни координатор на више међународних и националних научних пројеката, укључујући пројекте И-БиДааС и Ц4ИИОТ из програма Хоризонт 2020.

Изабрани предавач је и Лука Милићевић (1991). Завршио је Математичку гимназију. Добитник је две Светосавске награде, као и златне и две сребрне медаље на Међународној математичкој олимпијади. Завршио је 2014. године основне и мастер студије на Универзитету у Кембриџу, УК, на смеру математика, с оценом прва класа (на испитима је био редом 1, 3, 7, и 5. најуспешнији кандидат у години). За то време је био носилац Вудсове стипендије за најбољег страног пријављеног кандидата Тринити колеџа. На истом универзитету је завршио и докторске студије из теоријске математике и математичке статистике, одбранивши тезу у августу 2017. под менторством Имреа Лидера. На Математичком институту САНУ запослен је од октобра 2017. Био је први изабрани предавач у оквиру Лекција Мике Аласа Математичког института САНУ. Бави се истраживањем у области комбинаторике, с првенственим фокусом на адитивну комбинаторику.

Предавање ће одржати Марко Петковић (1984) који је завршио основне студије из математике на Prirodnno-matеmatičkom факултету у Нишу и на истом факултету докторирао 2008. године. Завршио је основне студије из телекомуникација на Електронском факултету у Нишу 2008. године. Објавио је око 80 научних радова из области математике, рачунарских наука и телекомуникација. Радови у области математике и рачунарских наука односе се на нелинеарну оптимизацију, методе израчунавања уопштених инверза, обраду сигнала и слично. Редовни је професор Природно-математичког факултета у Нишу од 2016. године.

Четврто пленарано предавање одржаће Бојан Прангоски (1984), ванредни је професор на Универзитету у Скопљу. Докторирао је 2012. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду и има изузетно богату сарадњу с колегама из Новог Сада. Рад започет у докторској дисертацији на класи симбола псеудо-диференцијалних оператора бесконачног реда, коришћењем моћних метода функционалне анализе и класичне теорије псеудо-диференцијалних оператера, омогућио му је да добије читав низ дубоких резултата у области анализе. Његов рад се заснива на изузетном познавању топологије функцијских простора, што му омогућава да се бави озбиљним проблемима микролокалне анализе, с применама у квантној физици, као и у временско-фреквенцијској анализи сигнала. Спектрална теорија с оценама квантних скокова, као и таласни фронт најпогоднији су алати у тој анализи. Био је и позвани предавач на две међународне конференције из области уопштених функција, 2016. у Дубровнику, и 2018. у Новом Саду.

В. Црњански