Kongres mladih matematičara u Novom Sadu
NOVI SAD: Srpsko naučno matematičko društvo (SNMD) u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, ogranka u Novom Sadu, Departmanom za matematiku i informatiku Prirodno- matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Matematičkim Institutom u Beogradu, organizuje u Novom Sadu Kongres mladih matematičara od 3. do 5. oktobra.
Učesnici kongresa su mladi matematičari sa doktoratom u poslednjih 10 godina, kao i studenti doktorskih studija.
Ideja SNMD-a je da ovim skupom poveže mlade istih ili sličnih interesovanja, da podstakne razmenu ideja, u cilju promocije matematike kao nauke i popularizacije među mladima.
Na kongres se prijavilo više od 100 učesnika uglavnom iz Srbije, ali i iz Makedonije, Bosne, Češke, Belgije, Švajcarske i Kine, od kojih će njih blizu 70 izlagati svoje radove. Organizatori su se potrudili da za sve učesnike obezbede besplatan smeštaj i hranu tokom trajanja kongresa, uz iskrenu želju da ovaj skup postane tradicionalan u narednom periodu.
Kongres će otvoriti plenarna predavanja naših najboljih mladih matematičara koji su se vratili u Srbiju. Odlukom Programskog odbora predavanje će održati Dušan Jakovetić (1983), docent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Doktorske studije je završio na zajedničkom programu Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu i Univerziteta u Lisabonu 2014. godine, s nagradom za najbolju doktorsku disertaciju „A. G. Milnes”. Dobitnik je specijalne nagrade ”Dr Zoran Đinđić” za mladog naučnika u APV koju dodeljuje Vlada Vojvodine i Univerzitet u Novom Sadu za 2017. godinu.
Oblasti istraživanja dr Jakovetića su distribuirana optimizacija i distribuirano procesiranje informacija, koje imaju veliki značaj u današnjoj eri velikih podataka, mašinskog učenja, interneta stvari i analize velikih podataka. Objavio je preko 40 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima i na međunarodnim konferencijama iz oblasti distribuirane optimizacije, s ukupnom citiranošću od preko 1.000 prema servisu “Google scholar”. Dr Jakovetić učestvuje kao rukovodilac novosadskog tima ili tehničko-naučni koordinator na više međunarodnih i nacionalnih naučnih projekata, uključujući projekte I-BiDaaS i C4IIOT iz programa Horizont 2020.
Izabrani predavač je i Luka Milićević (1991). Završio je Matematičku gimnaziju. Dobitnik je dve Svetosavske nagrade, kao i zlatne i dve srebrne medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Završio je 2014. godine osnovne i master studije na Univerzitetu u Kembridžu, UK, na smeru matematika, s ocenom prva klasa (na ispitima je bio redom 1, 3, 7, i 5. najuspešniji kandidat u godini). Za to vreme je bio nosilac Vudsove stipendije za najboljeg stranog prijavljenog kandidata Triniti koledža. Na istom univerzitetu je završio i doktorske studije iz teorijske matematike i matematičke statistike, odbranivši tezu u avgustu 2017. pod mentorstvom Imrea Lidera. Na Matematičkom institutu SANU zaposlen je od oktobra 2017. Bio je prvi izabrani predavač u okviru Lekcija Mike Alasa Matematičkog instituta SANU. Bavi se istraživanjem u oblasti kombinatorike, s prvenstvenim fokusom na aditivnu kombinatoriku.
Predavanje će održati Marko Petković (1984) koji je završio osnovne studije iz matematike na Prirodnno-matematičkom fakultetu u Nišu i na istom fakultetu doktorirao 2008. godine. Završio je osnovne studije iz telekomunikacija na Elektronskom fakultetu u Nišu 2008. godine. Objavio je oko 80 naučnih radova iz oblasti matematike, računarskih nauka i telekomunikacija. Radovi u oblasti matematike i računarskih nauka odnose se na nelinearnu optimizaciju, metode izračunavanja uopštenih inverza, obradu signala i slično. Redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu od 2016. godine.
Četvrto plenarano predavanje održaće Bojan Prangoski (1984), vanredni je profesor na Univerzitetu u Skoplju. Doktorirao je 2012. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i ima izuzetno bogatu saradnju s kolegama iz Novog Sada. Rad započet u doktorskoj disertaciji na klasi simbola pseudo-diferencijalnih operatora beskonačnog reda, korišćenjem moćnih metoda funkcionalne analize i klasične teorije pseudo-diferencijalnih operatera, omogućio mu je da dobije čitav niz dubokih rezultata u oblasti analize. Njegov rad se zasniva na izuzetnom poznavanju topologije funkcijskih prostora, što mu omogućava da se bavi ozbiljnim problemima mikrolokalne analize, s primenama u kvantnoj fizici, kao i u vremensko-frekvencijskoj analizi signala. Spektralna teorija s ocenama kvantnih skokova, kao i talasni front najpogodniji su alati u toj analizi. Bio je i pozvani predavač na dve međunarodne konferencije iz oblasti uopštenih funkcija, 2016. u Dubrovniku, i 2018. u Novom Sadu.
V. Crnjanski
