Јагош Марковић: Саосећање нам тако недостаје у садашњем времену

"Сумрак богова", настао по мотивима чувеног филма Лукина Висконтија о успону и пропасти Есенбекових, богате породице индустријалаца, написао је хрватски писац Ивор Мартинић.



Марковић се после 13 година вратио у Београдско драмски позориште и осим режије, потписује адаптацију текста, сценографију и избор музике.



Улоге тумаче Милан Лане Гутовић, Бранка Шелић, Исидора Симијоновић, Владан Милић, Павле Пекић, Јово Максић, Милан Чучиловић, Милица Зарић и Вања Ненадић.



Нацизам у Немачкој постепено цвета, стара аристократија бесповратно пропада, а водећа места у држави, полако али сигурно, преузима Хитлерова Национал-социјалистичка партија.



Од момента када је изгорела зграда Реићстага па све до озлоглашене "ноћи дугих ножева", комад прати раслојавања и сукобе унутар нацистичког друштва, али пре свега кроз слику моралне ерозије једне елитне породице и њиховог понашања у новим историјским околностима.



Реч је о комаду који осим критике бескруполозних појединаца, анализира и друштво које олако, пре свега нечињењем, капитулира пред тоталитарном визијом света.



Марковић је у сусрету са новинарима у београдском ресторану "Клуб Књижевника" казао да је одабрао комад "Сумрак богова" због сумрака људскости, сумрака свега божанског у нама, сумрака морала, емпатије, свега лепог...



"Питао сам се чему сав тај мрак и имам ли права, што би рекли млађи, да мрачим толико, али веровао сам, тачније надао се да може доћи до катарзе. Чини ми се да се нешто слично десило на два извођења представе које prеthodе премијери и веома сам срећан због тога" казао је Марковић и додао да ових дана размишља о злу, вољи за моћ, о времену које затире у нама сваки покушај да се воли.



"Надам а се да ће то зло на сцени да се претвори у лепоту. Размишљам и о тим дивним глумцима Београдског драмског позоришта који су направили врхунске улоге. Осећам понос због њиховог ангажмана у кући Оливере и Радета Марковића и осталих великана који су стварали у театру на Крсту", казао је Марковић и нагласио да му је испуњена жеља да представа буде позиционирана на малој сцени БДП-а.



"У том скученом простору бићемо сви у истом проблему. Зло је јаче од слабости, али није од доброте и у томе видим наш једини пут. Апокалипса културних вредности нам се већ десила. Десило се рушење и ми сада из опстанка морамо да се окренемо вредностима и доброти. Живимо у времену када морамо да причамо нешто што се подразумева, јер је цела планета у проблему. Буни се и природа...Дошло лудо време" казао је Марковић.



Цењени редитељ је казао да је хрватски писац Игор Маретинић направио драматсуршко чудо и да га је управо то инспирисало да постави комад.



"Успео је да Висконтијев филм стави у једну собу, за један сто и да нема препричавања, нема досадног са чиме се сусрећемо када неко хоће филм да стави у позориште. Мени је било важно да пошаљем неке поруке да се згрозимо и ужаснемо и препознамо... Да после тога будемо мало бољи људи... Да не Помислимо: То су само политичари, ми нисмо такви...Сви смо ми људи...Било ми је важно да покажем како једна група људи, једна партија, једна породица од младића може да направи монструма", казао је Марковић.



Према његовим речима представа "Сумрак богова" представља алгоритам модела настајања фашизма.



"Када је позориште добро оно уђе у ДНК оних који га стварају и оних који гледају представу. Ако не постоји систем вредности у неком друштву, породици... млади људи лако постају део неке хорде, како би осетили заједништво, били део неког идентитета. Свуда у свету морамо да учинимо нешто за младе људе...тако размишљају одговорни људи", казао је Марковић и нагласио да му је било јако важно да на физички начин увуче публику у драматургију представе.



"Публика седи на метар од тог стола за којим се све дешава. То је амбијентална прича у којој нема кулиса и помагала. Ту се формира виши ниво концентрације код протагониста представе и код публике и дође до саосећања...Емоције која нам тако недостаје у садашњем времену. Аристотелове категорије страх и сажаљење су мало јаче у тој ситуацији", приметио је Марковић.



Репризе представе су 2, 3, 15, 16. и 17. октобра.