Ајхлингер: Влада Србије прострла црвени тепих за инвеститоре

Ахјлингер је рекао да је у prеthodnе четири године Привредна комора Србије у сарадњи са владом доста урадила на креирању атмосфере за привлачење инвеститора и додао да су томе допринеле и немачке компаније и индустрија у Србији.

С друге стране, Влада Србије је одлучила пре неколико година да се избори са сивом економијом и запосли младе и друге незапослене људе, навео је он.

Влада је најавила да ће, у оквиру нових подстицајних мера, од 1. јануара 2020. године, компаније које буду повећавале број запослених и запошљавале лица која нису била у радном односу током 2019. године, бити ослобођене плаћања 70 одсто пореза на зараде и доприноса за осигурање у одређеном периоду.

Ајхлингер је похвалио ту меру и истакао да је то велика мотивација за мала и средња предузећа да запосле људе.

Како је рекао, управо обезбеђивањем одређених бенефита за компаније оне се могу подстаћи да запосле раднике који треба да имају социјално осигурање и буду уведени у систем уместо да из пореских разлога ангажују предузетнике (који се паушално опорезују).

Ајхлингер каже да долази из стабилне немачке привреде која је заснована на малим и средњим предузећима која су темељ економије.

Истиче да је посебно важно да сектор малих и средњих предузећа буде база привреде у време економских криза када су велике компаније нарочито изложене ударима и не могу да запошљавају.

Упитан како види привредни амбијент Србије, Ајхлингер истиче да се само по макроекономским показатељима земље може закључити да Влада Србије има прострт велики црвени тепих за стране директне инвестиције, што је један од главних "драјвера" и за раст БДП-а.

Инфлација је прилично под контролом, стопа запослености се повећава, плате се увећавају и стабилзују и на маркоекономском нивоу нема неког великог домаћег задатка који треба урадити, каже Ајхлингер.

Додаје да су смањени дугови и да постоји суфицит у буџету и истиче да су по тим питањима постигути изванредни резултати чак и на европском нивоу.

То је добар знак за компаније које долазе из Немачке и ЕУ да улажу у Србији. То је врста лакмус теста и барометар учинка владе, што се види и по броју реномираних страних компанија, казао је Ајхлингер и додао да је учествовао у довођењу многих инвеститора у Србију.

Предлог владиних мера подразумева измену Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, којим ће се обезбедити порески постицаји за нова запошљавања у компанијама које повећавају број запослених, укључујући и запошљавање младих који тек улазе на тржиште рада, као и правну сигурност у погледу пореско-правног третмана приликом ангажовања предузетника паушалаца.

Компаније које буду повећавале број запослених и запошљавале лица која нису била у радном односу током 2019. биће од 1. јануара ослобођене плаћања 70 одсто пореза на зараде и доприноса за ПИО за та лица и та мера се највише односи на грађане који нису боравили у Србији у протекле две године, а којима се, уколико се врате и запосле у Србији, умањује основица за обрачун пореза и доприноса у трајању од наредних пет година.

Та мера ће се односити на запошљавање prеthodno незапослених лица, без обзира да ли су били пријављени код НСЗ, студената и предузетника паушалаца.

Подстицаји се односе на незапослене у периоду од 1. јануара 2019. до 30. априла 2020. под условом да ступе у радни однос до краја 2020. и предузетници који нису били у радном односу током 2019, под условом да ступе у радни однос до 30. априла 2020.године.

Друга мера у оквиру измена Закона о порезу на доходак грађана се односи на тзв. тест самосталности предузетника, који ће бити уведен од 1.јануара изменом члана 85. Закона о порезу на доходак грађана, јер послодавци уместо запослених, из пореских разлога, ангажују предузетнике, најчешће оне који се паушално опорезују.

Тако ће се утврдити да ли је неко ангажован као прави предузетник или као замена за запосленог, а неки од критеријума биће да ли претежни ниво прихода остварује од једног клијента и његових повезаних лица, да ли од послодавца завси када ће предузетник користити годишњи одмор, да ли за рад користи просторије и опрему послодавца или да ли послодавац организује стручно усавршавање за предузетника.