Настављен поновљени процес Кецману за пуцњаву у центру НС

Један сведок се јуче није појавио на рочишту, али је prеthodno јавио суду да је на путу и обећао да ће доћи на следеће рочиште, а сведочио је Зоран М. Он је био у локалу код којег је рањен његов колега – полицајац Далибор Б., због чега се овај поступак и води.

Иначе, пре самог догађаја, поменути полицијски службеник био је у друштву са сином тог сведока Марком М., који је је такође био окривљен у том предмету за наношење тешких телесних повреда, али је у међувремену убијен у сачекуши.

– Довезао сам сина и његовог познаника, а мог колегу Далибора Б., и једног њиховог пријатеља до Улице Лазе Телечког – изјавио је јуче Зоран М, пред већем којем председава судија Видоје Митрић. – Они су сели у тај локал док сам се ја задржао због паркирања. По уласку, пришао сам њиховом столу да бих оставио торбицу и отишао до тоалета, а кад сам изашао после неколико минута, локал је био празан, а девојка за шанком је казала, кад сам је питао шта се дешава, да је била нека гужва, па су сви изјурили напоље.

Тај сведок је изјавио да није чуо пуцњаву и да је место где је Далибор Б. рањен удаљено тридесетак метара од локала у којем је био.

Такође је изјавио да се не сећа да ли је те ноћи видео оптуженог Кецмана у полумрачном локалу. Додао је да њега познаје „из града”, али да с њим кроз полицијски посао никад није имао проблема.

– Кад сам изашао, видео сам да Далибор Б. лежи на тротоару, да му двојица младића пружају помоћ, па сам отишао даље да тражим сина. Није ми се одазвао на оближњем Трифковићевом тргу, а неки младићи су ми рекли да је он отишао таксијем. Десетак минута касније позвао ме је на мој мобилни телефон и казао да је стигао кући. Касније ми није говорио прецизно шта се тачно десило у локалу – навео је јуче Зоран М.

Додао је да се после тога вратио до места где је повређен

Далибор Б., али су њега одвезли

у Ургентни центар, па је затим отишао тамо да сазна у каквом је стању.

Сведок је навео да је свратио у Улицу Лазе Телечког накратко, да би попио пиће, и да је имао намеру да убрзо иде кући јер је његов син био на допусту с издражавања затворске казне, а морао је да се јави сутрадан после подне у затвор.

Бранилац окривљеног адвокат Предраг Боговац јуче је предложио пуштање окривљеног из притвора уз јемство од 330.000 евра кроз хипотеку.

Ради се о износу који одговара процењеној вредности куће Кецманове невенчане супруга, на којој адреси он има пријављено пребивалиште у недавно извађеној личној карти.

Кецманов бранилац предложио је и евентуално блажу меру кућног притвора, уз електронски надзор, а председник већа судија Митрић је то одбио.

На питање заступнице оптужног акта Ксеније Дејановић зашто раније није дао такав исказ, сведок Зоран М. је рекао да су му у Тужилаштву рекли да не мора да сведочи јер му је син био окривљени, а онда додао:

– Ви сте, тужиоци, приморавали сведоке да дају исказе како вама одговарају. 

Иначе, оптужени Кецман на ранијем рочишту, у мају, није признао дела која му се оптужницом стављају на терет. Он је казао да је у „Кућерак”, где се спорни догађај десио, дошао у друштву, око поноћи, због „живе музике”, након што је пио с другом у свом кафићу на Новом насељу. Испричао је пред већем да те ноћи у локалу није било никаквих размирица и да се ни са ким није посвађао.

Јован Кецман се оптужним актом терети да је 3. октобра 2014. године, два сата после поноћи, у центру Новог Сада, након што је у локалу у Улици Лазе Телечког дошло до физичког сукоба између сада покојног Марка М. и Александра К., извадио пиштољ који је неовлашћено носио, и у Далибора  Б., који је био у друштву са сада покојним Марком М., испалио три хица и тако му нанео тешке телесне повреде, опасне по живот. Рањени је био полицијски службеник, али те ноћи није био на дужности.

С обзиром на то да је окривљени Кецман био недоступан, пресуда је објављена у његовом одсуству. Оптужени је лишен слободе по расписаној потерници новосадског Вишег суда, у Немачкој, одакле је екстрадиран у Србију.  

Наставак суђења заказан је за 29. октобар, кад се очекује изношење завршних речи.

М. Вујачић

М. Ћирић