БАТУТ: Повећан садржај адитива и аеробних бактерија у намирницама

Број физичко-хемијски испитаних узорака је, у односу на 2017. годину, већи за 21 посто, а физичко-хемијска неисправност утврђена је у 176 или 2,2 одсто узорака намирница, наведено је у извештају о здравственој исправности намирница који је сачинио Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.

Резултати испитивања физичко-хемијске неисправности узорака намирница показују да је у 2018. години највећи број узорака био неисправан због садржаја адитива који није у складу с прописима, односно произвођачком спецификацијом, повећаног садржаја нитрата, одступања од декларисаног састава, односно, састава по спецификацији.

У институтима и заводима за јавно здравље у 2018. години на микробиолошку исправност укупно је испитано 7.523 узорка намирница. Број микробиолошки испитаних узорака је, у односу на 2017. годину, већи за 23 посто. Микробиолошка неисправност је утврђена у 38 или 0,5 одсто узорака намирница. Резултати испитивања микробиолошке исправности узорака намирница показују да су у 2018. години најчешћи разлози микробиолошке неисправности били налази плесни и квасаца и повећани број аеробних бактерија које формирају колоније.

Протекли петогодишњи период (2014–2018.) обележо је тренд пораста укупног броја узорака намирница који су контролисани и на физичко-хемијску и на микробиолошку исправност. Поредећи са 2017. годином, 2018. године је тај број за физичко-хемијска испитивања био већи за 21, а за микробиолошка већи за 23 посто. У односу на 2014. годину, 2018. године је укупан број узорака контролисаних у мрежи института и завода на физичко-хемијску исправност већи за 43 посто, а број микробиолошких за 50 одсто.

Најчешћи проблем с декларацијом

Структуру узрочника физичко-хемијске и микробиолошке неисправности намирница, због измена у подзаконској регулативи, могуће је сажето пратити од 2013. године. Посматрано по годинама испитивања, у физичко-хемијској неисправности доминирају одступање од декларисаног састава, неусаглашеност декларације производа са законским/подзаконским прописима и произвођачкој спецификацији, повећан садржај олова и измењена сензорска својства.

У појединим заводима за јавно здравље се у току 2018. године није обављала контрола здравствене исправности намирница, док је у појединим број испитаних узорака био скроман. Тешкоће у реализацији контроле здравствене исправности намирница у институтима и заводима за јавно здравље настају јер рад лабораторијских служби и службе хигијене института и завода за јавно здравље директно зависи од броја узорака које им достављају инспекцијске службе и такозвана трећа лица, а проблем је и што институти/заводи за јавно здравље не располажу свом опремом, потребном за обављање лабораторијских анализа. У овом тренутку, за институције/лабораторије изван ресора здравства које су овлашћене и акредитоване за испитивање здравствене безбедности – исправности намирница, не постоји обавеза достављања података институтима и заводима за јавно здравље, на основу којих би се стекао комплетнији увид у резултате обављене контроле здравствене исправности.

Када се посматра период од 2014. до 2018. године, забележен је пораст укупног броја узорака намирница контролисаних и на физичко-хемијску и на микробиолошку исправност. Поредећи са 2017. годином, број физичко-хемијски испитаних узорака је у 2018. години био већи за 20,7 посто, а број микробиолошки испитаних већи за 23,3 посто. У односу на 2014. годину, укупан број узорака контролисаних у мрежи института и завода на физичкохемијску исправност у 2018. години већи је за 43,5 посто , а број микробиолошки контролисаних већи је за 49,8 посто.

Посматрано у односу на укупан број испитаних узорака, током протеклих пет година уочава се тренд пораста физичко-хемијске и смањења микробиолошке неисправности намирница. Проценат физичко-хемијски неисправних узорака намирница растао је у укупном броју испитаних узорака намирница међу узорцима увозног и опадао међу узорцима домаћег порекла.

Проценат микробиолошки неисправних узорака намирница опадао је у укупном броју испитаних узорака намирница и међу узорцима домаћег и међу узорцима увозног порекла.

Најчешће регистровани узрочници микробиолошке неисправности у периоду од 2014. до 2018. године били су повећан број укупних аеробних бактерија које формирају колоније, повећан број квасница и плесни, налаз Salmonellae и Е. цоли.

И. Р.