Србији недостаје 90.000 мајстора
Око 90.000 занатлија свих профила у овом тренутку недостаје српском тржишту, показују подаци Грађевинске коморе, која је саопштила и да је просечна старост грађевинских радника у Србији - око 55 година.
Сличним подацима разполажу и у Синдикату грађевинарства, где наглашавају да је већина добрих мајстора напустила земљу у потрази за бољим животом, а интересовање младих за упис у грађевинске и друге занатске школе је више него слабо.
Национална служба за запошљавање данас не располаже подацима о укупној потражњи ниједног профила на тржишту рада. Изменама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености из 2009. године, они сада примају и региструју искључиво пријаве потреба за запошљавањем за које се послодавци њима обраћају за пружања услуге посредовања.
-Најтраженија занимања, према тим потребама, у августу били су комунални хигијеничари, чистачи просторија, манипуланти у прехрамбеној производњи, затим продавци, заваривачи, бравари, грађевински и медицински техничари, док су са факултетском дипломом најпотребниј били грађевински инжењери, економисти, васпитачи, дипломирани и машински инжењер, истичу у НСЗ.
С друге стране, врло високо се котирају поједина трогодишња занимања, односно занати.
Тако су се током 2019. филијалама НЗС често обраћали послодавци који траже електрозавариваче, браваре, возаче, електромонтере, инсталатере, зидаре, тесаре, армираче, аутомеханичаре, столаре, тапетаре, куваре, пекаре и месаре.