ЗАВРШЕТАК 48. БРАНКОВОГ КОЛА Награда песнику Будимиру Дубаку
Уручењем међународне награде „Бранко Радичевић“ српском песнику Будимиру Дубаку из Црне Горе, јуче је у Карловачкој гимназији свечано завршено 48. Бранково коло.
Уручујући награду, председник „Бранковог кола“ Ненад Грујичић указао је на значај тог признања с именом великог песника српског и европског романтизма.
– Са зрелим гроздом песничких имена досадашњих светских лауреата, а у сусрет Европској престоници културе у Новом Саду и Сремским Карловцима 2021. године, наново се буди и отвара стара идеја Бранковог кола, потекла од вајара Јована Солдатовића – да се од подножја до врха Стражилова подигне „Алеја песника“, која би обухватала светске, европске и наше песнике – поручио је Грујичић. – На сваких педесетак метара до врха Стражилова и споменика Бранку подигнутог 1885. године, два лета после чувеног преноса песникових земних остатака из Беча на Стражилово, биле би постављене бисте иностраних и наших песника, уз клупе с кратким биографијама и антологијским стиховима. То би био подухват који би, за разлику од једнократних пројеката налик пени од сапунице, остао за сва времена новим генерацијама које у великом броју из свих крајева и дан-данас походе Бранково Стражилово као српски Парнас.
Примајући високу међународну награду с именом Бранка Радичевића, нови лауреат Будимир Дубак навео је, између осталог, да је Бранко имао посебан однос према Црној Гори, као свом празавичају.
– У Бранковој песми „Пут“ видимо контраст између Косова, где је „српска слава угашена“ и Црне Горе, у којој је „грануло изнова“ на Косову српско сунце – истакао је Дубак. – И у „Прогласу Београдског одбора“ за пренос Бранкових посмртних остатака из Беча на Стражилово 1883. године пише: „Његош је сретнији од Бранка, јер његове кости почивају на врху поноситог Ловћена, одакле се далеко унаоколо виде српске земље. Бранко лежи у Бечу, далеко од Стражилова, далеко од Фрушке горе, врела поезије његове“. Али, срећа је променљива. Његош се после смрти седам пута селио... А Бранко је тридесет година после смрти дочекао да се врати на „станиште муза“, како назива Стражилово у песми „Опроштај од Карловаца“.
У знаку 195. годишњице рођења Алексија Бранка Радичевића, од 6. до 16. септембра на различитим местима и у амбијенту Сремских Карловаца, Стражилова и Новог Сада изведено је двадесет разноврсних програма из области поезије, драмске и музичке уметности, филозофије и духовности, а пред многобројном младом и кроз време однегованом публиком Бранковог кола наступило је неколико стотина извођача, од најмлађе преко средње до најстарије генерације.
Б. П.