Зрењанин обележава сто година рвачког спорта

О обележављу великог јубилеја  говорили су помоћник градоначелника Симо Салапура, председник Рвачког савеза Србије Жељко Трајковић, Војислав Матић и Роберт Молнар, аутори пригодне изложбе, која ће бити отворена 31. августа у салону Народног музеја. Изложба ће бити доступна посетиоцима до 5. октобра, а предвиђено је и издавање пригодне брошуре. Салапура је позвао суграђане да посете изложбу и да испрате дешавања на Тргу слободе, на коме ће у суботу од 18 и у недељу од 18.30 часова бит организовани рвачки турнири.

Некадашњи истакнути члан Пролетера и репрезентације, а сада челник Савеза Жељко Трајковић подсетио је на велике успехе зрењанинског рвања у протеклих сто година.

- Ова средина је изнедрила велике шампионе. Одавде потиче гро наше репрезентације, годинама се овде и припремамо за највећа такмичења и у овај свечарски део, који ће трајати наредна три дана, улазимо с пуно ентузијазма да се све то уради на најбољи могући начин - казао је Трајковић.

Он је најавио да ће у суботу, након отварања изложбе, од 16.30 сати, бити уприличена свечана академија у Народном позоришту, а потом и полуфинални мечеви на Тргу слободе.

- Финални меч је на програму у недељу од 20 часова, а пре тога борба за треће место. Учествуј екипе Загреба, Виндије из Вараждина, Хонведа из Будимпеште (шампион Мађарске) и Пролетера. Очекујемо занимљиве борбе и позивам све љубитеље рвања и спорта уопште да дођу и увеличају ову прославу, организовану у предвечерје светског шампионата у Казахстану – поручио је Трајковић.

Војислав Матић, некада и сам врхунски рвач, оценио је да се рвање у граду на Бегеју сврстало у врх лествице по успешности.

- Подсетићу да је Пролетер освојио 16 екипних титула, а 33 појединца су освојила 101. Прва олимпијска златна медаља стигла је у Зрењанин, освојио ју је Бранислав Симић – подсетио је Матић.

Међу освајачима медаља са најзначајнијих светских и европских такмичења били су и Дарко Нишавић, Војислав Табачки, Жељко Трајковић, Војислав Матић, Кристијан Фрис, Давор Штефанек, Виктор Немеш, Михаил Каџаја и Мате Немеш.

Ж. Балабан