Стари студенти траже састанак са Вучићем и Шарчевићем

Они траже да им се омогући да студије заврше по програму по ком су и започели.



Захтев за пријем предали су данас на писарницама ресорног министарства и Председништва. Они су и заменику скупштинског Одбора за образовање Љубиши Стојимировићу предали копије индекса да се види да је реч о добрим студентима - основних, магистарских и докторских студија, које је живот приморао да почну да раде те студије још нису привели крају.



Једна од њих је и Верица Ивановић Кузмановић која каже да траже пријем код председника државе јер је он по својој функцији најпозванији да брани Устав и њихова уставна права.Желе да их саслуша и министар просвете како би га упознали са проблемом који имају јер се, како каже, стиче утисак да је он чуо само факултете и ректорате, али не и њих због превеликих обавеза.



"Министар није у могућности да прати шта се са нама дешава. Волели би да га упознамо са нашим проблемима. Када буде то видео чини ми се да ће његов став бити много блажи, јер ће схватити колико је ово битно питање за наше друштво", рекла је Ивановић Кузмановић за Танјуг.



Било је данас испред Скупштине Србије, где су студенти Стојимировићу предали копије својих индекса са оценама, и оних који имају просек оцена 10. Један од њих студира на Филолошком факултету, остала су му два испита, а већ 17 година бави се приватним бизнисом. 



У индексу све десетке, живот га је одвео на другу страну, али од дипломе не жели да одустане.И Мирјана Полић апсолвент је на Филолошком факултету већ десет година. Остала су јој три и по испита до краја и дипломски. Током студирања није пала ни један испит, просечна оцена јој је 8,43. 



Каже да у њеном случају нису проблем ни преобимни испити, ни захтевни професори, већ да је живот наместио другачије околности - почела је да ради.Уредно, сваке године плаћа обнову на факултету, јер не одустаје од дипломе. Уколико им се не дозволи да заврше студије по старом програму и буду морали да се пребаце на болоњу, каже да ће добити много више испита и биће пребачени на ниже године студија.



"Преласком на болоњу добила бих много више испита и вратили би ме вероватно на трећу годину. То би значило још две или три године студирања. Сви ми радимо и не коштамо ништа државу, само јој дајемо новац. Не дишемо чак ни ваздух на факултету осим када одемо на испит", рекла је Полић за Танјуг.



Било је данас испред парламента и страних студена, чија је позиција посебно специфична. Један од њих је и И.М. из Грчке који је на Универзитету у Београду постао апсолвент 2007. године.



"По српском закону страни студенти имају право за привремени боравак док студирају, плус две године након апсолвентског стажа. Након тога немамо више право да добијемо привремени боравак и ја сам се вратио у Грчку", појашњава он.



Њему су остала три испита до краја, а као и остали страни студенти није у Србији стално, већ долази само да полаже испите.Послодавац му излази у сусрет колико може и дозвољава повремена одсуства због испита.



"У случају да ме пребаце на болоњски систем ја бих морао поново да упишем факултет и од три испита могло би да постане 10 до 15 испита", навео је он.То би подразумевало да мора поново да се сели из Грчке за Србију, да напусти посао, почне нови живот.



Уводењем болоње 2006. године, академцима који су студије уписали по старом програму дат је рок да дипломирају до школске 2011/2012. године.Рок за завршетак студија више пута је померан, најпре до 2014. годину, затим до 2016, па на 2018. године, да би прошле године добили рок да до краја септембра 2019. године заврше студије.



Стари студенти траже да им се дозволи да студије заврше по програму по ком су започели, да се Закон о високом образовању не може примењивати ретроактивно на њих јер су студије уписали по Закону о универзуиитету, који није предвидео никакве рокове за завршетак.