„Дневник” на завршници Летњег пијанистичког фестивала у Врању: Тестаментарни оптимизам

Међу угледне иностране пијанисте се уврстила и најмлађа учесница манифестације, српска пијанисткиња Драгана Тепарић, која је место међу „изабранима“ заслужила како досадашњим постигнућима на београдској сцени, тако и огледањем на врањском подијуму пре две године, потврдивши и овог пута своје несумњиве велике извођачке способности и перспективу успешне каријере.

За средиште свог реситала насловљеног као „Метаморфозе“, Драгана Тепарић је храбро и абициозно одабрала у свим елементима грандиозну композицију клавирске литературе, антологијску Сонату у ха-молу Франца Листа, идеалну за приказивање радне дисциплине и преданости тумачења, интерпретативним резултатом не идући само у прилог техничкој сигурности, одважности и интуитивној снази свог музичког дара, већ и експресивној уверљивости оствареног представљања. Њено добро припремљено и надахнуто предавање водило је кроз монументално, управо дијаболичним супротностима, неретко и злослутно акцентованим, а континирано подвученим драматичним идејама испуњено дело, пођеднако упечатљиво наглашавајући и густа хармонска сазвучја и емоционално потресне мелодије.

Дубоко проосећан и продуховљен уводни контраст Листовској техници коришћења свих клавирских регистара (са сочним басовима и прозрачним дискантом, пасажним кретањима преко целе клавијатуре у октавама, скоковима у великим интервалима, глисандима, хроматиком и вођењем кантилена у унутрашњим гласовима), чинио је свитни низ од пет соната Доменика Скарлатија, свих у молским тоналитетима, које је уметница донела мирно, разговетном нарацијом и деликатно озвученом, у сваком тону заокруженом орнаментацијом, освајајући рафинираним, правим чембалским звуком и ударом. Последњом, токатном Сонатом у де-молу, директно је, сигурним репетитативним ударима „упловила“ у моторични минималистички свет „yеzеrski-bluzovski“ интониране композиције „Фастфорњард“ Алексине Луи, ефектне споне са средишњом, громадном тачком свог одлично реализованог фестивалског програма, у потпуности оправдавши поверење организатора и изванредан пријем врањске публике којој се на крају захвалила Етидом оп. 39, бр. 5 у ес-молу Рахмањинова.

Завршница 6. фестивала „Пиано самер“ припала је његовом маштовитом уметничком директору Зорану Имшировићу, чија креативност и подстицајно организаторско умеће немерљиво доприносе  сталном развоју манифестације која је ове године у многоме досегла свој врхунац. За „Музички тестамент“, како је симболично насловио  закључни реситал, припремио је последњу, управо визионарску Сонату у Бе-дуру, Д. 960 Шуберта, својим избором, осим композиторовог, често депресивног погледа на људско и сопствено битисање, свакодневне бриге па и смрт, снажно „образложеном“ поруком указујући и на ауторов дубок, али и свој лични и уметнички осећај лепоте живота и његове, чак „моцартовски“ раздрагане и ведро пулсирајуће оптимистичке стране.

Како је Шубертова судбина обиловала бројним преображајима, тако је и Имшировићев  звук нудио  разноврсне могућности трансформације, па се и тумачена музика, захваљујући и изванредним особеностима инструмента „Штајнгребер“ (и ове године пристиглог из немачког града Бајројта) попут бескрајне, богато расцветане мелодије или циклуса композиторових прекрасних соло песама широко и бујно развијала у свој раскошној изражајности и тонско-динамичким валерима. Упечатљиво и ангажовано свирање у свим регистима, звучна разноликост сваког акорда, тамна гама басова и прозирност високе лаге, изражена певљивост кантилене кроз целу клавијатуру и јасно грађена структура комплексног дела, најзад и избалансиираност односа водећих тема и њихове пратње, на крају и превладавање радости над свим животним недаћама, пратили смо у Имшировићевој интерпретацији и као јасно изражен, индивидуални доживљај и став.

Марија Адамов