Закон о климатским променама до краја године

Триван је за Танјуг рекао да су у нашој земљи процене штете од климатских промена, са којима се суочава цела планета, базиране на последицама поплава и суша у последњих неколико година које су се, каже, одразиле на пољопривреду, електропривреду и друге области.



"За Србију је и штета од једне милијарде огромна. Чињеница је да наша економија расте, али важно је да се новац из буџета не троши на последице, већ на превентиву која је у екологији, као и у здравству, важнија од куративе''", наглашава Триван. 



Климатске промене последица су све већег загревања планете о чему сведоче и најновији подаци Светске метеоролошке организације према којима су јун и јул ове године најтоплији од када се врше мерења температуре ваздуха.



Такође, прогнозе су да би 2019. могла да буде најтопија година у историји, а Триван подсећа да је 2016. била најтоплија до сада и истиче да нови подаци указују да се повећава средња температура на глобалном новоу због чега су, како каже, временске непогоде непредвидиве и за метеорологе.



Подсећа да су у Србији у последњих година истовремено поједини делови једне регије били погођени сушом, а други неумереним падавинама што се, указује Триван, раније врло ретко дешавало.



Један од разлога за такве појаве су и периодични климатски циклуси, али велики ''''учинак'''' у свему, наглашава министар, има и човек који 200 година уништава и загађује планету.



Најугроженије су, каже, острвске земље и мале државе, попут Србије, јер немају ресурсе. 



"Костарика се, рецимо, суочава са губитком територије због подизања нивоа океана и питање је где ће становништво те земље живети", наглашава министар.



Истовремено упозорава да ће глобално загревање изазвати нестанак Северног пола, те да се услед топљења снега и леда ослобађају велике количине метана што, напомиње, угрожава опстанак стотина биљних и животињских врста.



Излаз из свега Триван види у пошумљавању као најједноставнијем, најјефтинијем и најефектнијем начину борбе против климатских промена и подсећа да је министарство на чијем је челу пре две године покренуло акцију у Србији, те да је само на територији Београда пошумљено око 700 хектара.



"Ако нестану шуме, питање је како ће планета даље дисати и ту се сада води велика битка", наглашава Триван који је један од потпредседника Скупштине УН за животну средину (УНЕА 5).



На констатацију да се често упозорава да ће Србија бити једна од најпогођенијих региона климатским променама, Триван каже да је више разлога за такве прогнозе, од географске ширине до све чешћих непогода које погађају нашу земљу.



"Боље да верујемо у то и да се спремамо за најгори сценарио, јер је онда сваки други бити бољи. И ми се спремамо, то ради читав низ служби", каже Триван и као пример наводи да Министарство пољопривреде ради на наводњавању и пошумљавању, а ''''Srbijavodе'''' на изградњи противбујичних објеката.



"Показало се да тамо где су изграђени такви објекти, на пример у Крупњу, ове године није било штете од падавина", наглашава министар.



Истиче да ће и Законом о климатским променама бити решени многи проблеми, попут емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште.



"Важно је чиме ћемо се возити, која ћемо горива користити, како ћемо производити електричну енергију...", каже Триван.



Истиче да је реч о комплексном и кровном законском акту који захтева усаглашавање свих ресора у влади, а пре свега енергетике и инфраструктуре.



"Не желимо да доносимо законе који су непримењиви, зато су ти ''преговори'' дуже трајали, али решили смо све заједничке дилеме и закон би требало да буде усвојен до краја године", најављује Триван и додаје да ће климатске промене бити тема конференције УН у Њујорку 23. септембра, на којој ће он представљати Србију.



Министар сматра значајним то што се генерални секретар УН Антонио Гутереш и нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен залажу за заштиту животне средине.



"То значи да ће у очувању и заштити животне средине наша земља добити још већу подршку ЕУ, која предњачи у стандардима и методологијама у тој области", закључио је Триван.