ТЕМА ДНЕВНИКА: Судски налог једини легалан за прислушкивање

То се, наравно, односи на време док је Вучић био опозиција. И док се сада власт и опозиција гложе око тога ко је наредио прислушкивање, пажња је усмерена и на то како се та мера спроводи.

Недвосмислено је мишљење у српској јавности да је полицијског прислушкивања било одувек и да ће га бити. О прислушкивању, и код нас и у свету, у даљој и ближој прошлости, сведоче бројне афере. Некадашње „дубоке тајне” данас испливавају на површину, а оно што нам се сада дешава тек ће, искуства показују, бити обелодањено у неком будућем времену.

– У правилнику свих тајних служби света постоји категорија прислушкивања, па ни наша држава није изузетак у томе – истиче у јучерашњој изјави за „Дневник” некадашњи високи функционер сада бивше Држве безбедности Божидар Спасић. – Тиме се баве БИА, ВБА и МУП преко своје Управе криминалистичке полиције. Наша држава прати савремена достигнућа у тој области и опремљеност тих служби је на таквом нивоу да се многим сумњивим лицима може ући у траг и открити њихова работа. Све се то ради у циљу прикупљања релевантних доказа за оптужницу. Ако се у томе не успе, узалуд цела акција.

Спасић предочава да су сада мере тајног праћења ограничене на три месеца, шест, девет или годину. То је, по његовој оцени, значајан помак, јер се тајни надзор некада протезао унедоглед.

Власт нерадо саопштава податке о прислушкивању. Ипак, Виши суд у Новом Саду претпрошле недеље предочио је „Дневнику” да је од почетка рада Посебног одељења за сузбијање корупције 1. марта 2018. до 20. маја ове године одобрено 197 мера прислушкивања.

Начелник Управе криминалистичке полиције МУП-а Дејан Ковачевић демантовао је наводе о злоупотреби прислушкивања. Он је истакао да се Служба за специјалне истражне методе бави применом посебних доказних радњи у складу с позитивним прописима, пре свега Закоником о кривичном поступку.

– У том смислу, није могуће спровести ниједну од посебних доказних радњи без наредбе суда, и то само ако су испуњени законски услови које предвиђа Законик о кривичном поступку – казао је начелник УКП-а.

Под мерама прислушкивања су и многи грађани које не прате овлашћене службе већ их надзиру приватна лица: забринути родитељи, љубоморни супружници, шефови...

Спасић наводи да су, уз полицијска прислушкивања, у Србији најчешћа брачна, као и дечја, где родитељи прате своју децу за коју сумњају да се дрогирају или баве криминалом.

Постоје и прислушкивања која раде компаније, агенције које прате пословне партнере... Само специјализована правна лица могу легално увозити наведену опрему, док физичка лица немају ту могућност.

– Тајно прислушкивање, праћење и снимање, доказне радње надзора комуникација у кривичној истрази треба да спроводе органи судске власти, а не органи извршне власти – полиција, БИА и ВБА, којима је извршење тих мера поверено одредбама Законика о кривичном поступку – рекао је почетком године за „Дневник” адвокат и бивши судија Врховног суда Србије Зоран Перовић

Он је Уставном суду Србије поднео иницијативу за оцену уставности одредаба Законика о кривичном поступку из чланова 166, 168 и 170 које регулишу примену посебних истражних мера.

Истиче да су несагласне с Уставом и Европском конвенцијом о људским правима, те предлаже да апаратуре за тајно праћење и снимање буду у потпуности под контролом и руководством суда или Тужилаштва.

-У својој иницијативи позвао сам се и на одлуке судова земаља региона поводом њихових закона с истоветним моделима спровођења мере тајног надзора комуникација. На пример, Уставни суд Румуније је 2016. године утврдио да су одредбе њиховог ЗКП-а, које су, иначе, идентичне као у нашем законодавству, неуставне – каже Перовић.– И судови из Хрватске и Босне и Херцеговине доносе сличне одлуке поводом истоврсних правних питања, а и Суд за људска права из Стразбура има одлуке сличног карактера.

Подносилац иницијативе сматра да је наш законски модел надзора комуникација осумњичених у кривичној истрази „у супротности с одредбама Устава, а имајући пре свега у виду значај заштите права на приватност и породични живот и принцип владавине права као уставна начела у Републици Србији”.

Бивши судија Врховног суда каже да неодређене и непрецизне правне норме отварају простор арбитрарном одлучивању надлежних тела.

– По одредбама ЗКП-а, тајни надзор и снимање комуникације коју лица обављају путем телефона или других техничких средстава, на образложени предлог јавног тужиоца одређује судија за prеthodni поступак, а за спровођење су искључиво задужени полиција, БИА и ВБА, које су, фактички, органи извршне власти, а законским решењем није обезбеђена одговарајућа судска контрола спровођења те мере – вели Перовић.

        М. Бозокин

Лако доступни уређаји

– У Србији се лако може доћи до јефтиних уређаја за прислушкивање – указује за „Дневник” Божидар Спасић. – Углавном су кинеске производње, све то кошта тридесетак евра, а имају сличан ефекат као скупља модерна прислушна технологија коју углавном набављају на Западу.

Мали прислушкивачи најчешће су у УСБ-у, који може да снима разговор и до 24 сата. За шпијунажу се користи и хемијска оловка с микрофоном, чија је цена око 150 евра. Постоје и наочаре с камерама које снимају у свако доба дана. Прислушкивачи и камере се налазе и у упаљачима… Таква опрема може се, на пример, купити и на сајму у Женеви. Проблем је, међути, шта се сме пренети. Пре три године, на пример, цариници су у Србији запленили опрему за прислушкивање.

Ј. Јаковљевић