TEMA DNEVNIKA: Sudski nalog jedini legalan za prisluškivanje

To se, naravno, odnosi na vreme dok je Vučić bio opozicija. I dok se sada vlast i opozicija glože oko toga ko je naredio prisluškivanje, pažnja je usmerena i na to kako se ta mera sprovodi.

Nedvosmisleno je mišljenje u srpskoj javnosti da je policijskog prisluškivanja bilo oduvek i da će ga biti. O prisluškivanju, i kod nas i u svetu, u daljoj i bližoj prošlosti, svedoče brojne afere. Nekadašnje „duboke tajne” danas isplivavaju na površinu, a ono što nam se sada dešava tek će, iskustva pokazuju, biti obelodanjeno u nekom budućem vremenu.

– U pravilniku svih tajnih službi sveta postoji kategorija prisluškivanja, pa ni naša država nije izuzetak u tome – ističe u jučerašnjoj izjavi za „Dnevnik” nekadašnji visoki funkcioner sada bivše Držve bezbednosti Božidar Spasić. – Time se bave BIA, VBA i MUP preko svoje Uprave kriminalističke policije. Naša država prati savremena dostignuća u toj oblasti i opremljenost tih službi je na takvom nivou da se mnogim sumnjivim licima može ući u trag i otkriti njihova rabota. Sve se to radi u cilju prikupljanja relevantnih dokaza za optužnicu. Ako se u tome ne uspe, uzalud cela akcija.

Spasić predočava da su sada mere tajnog praćenja ograničene na tri meseca, šest, devet ili godinu. To je, po njegovoj oceni, značajan pomak, jer se tajni nadzor nekada protezao unedogled.

Vlast nerado saopštava podatke o prisluškivanju. Ipak, Viši sud u Novom Sadu pretprošle nedelje predočio je „Dnevniku” da je od početka rada Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije 1. marta 2018. do 20. maja ove godine odobreno 197 mera prisluškivanja.

Načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Dejan Kovačević demantovao je navode o zloupotrebi prisluškivanja. On je istakao da se Služba za specijalne istražne metode bavi primenom posebnih dokaznih radnji u skladu s pozitivnim propisima, pre svega Zakonikom o krivičnom postupku.

– U tom smislu, nije moguće sprovesti nijednu od posebnih dokaznih radnji bez naredbe suda, i to samo ako su ispunjeni zakonski uslovi koje predviđa Zakonik o krivičnom postupku – kazao je načelnik UKP-a.

Pod merama prisluškivanja su i mnogi građani koje ne prate ovlašćene službe već ih nadziru privatna lica: zabrinuti roditelji, ljubomorni supružnici, šefovi...

Spasić navodi da su, uz policijska prisluškivanja, u Srbiji najčešća bračna, kao i dečja, gde roditelji prate svoju decu za koju sumnjaju da se drogiraju ili bave kriminalom.

Postoje i prisluškivanja koja rade kompanije, agencije koje prate poslovne partnere... Samo specijalizovana pravna lica mogu legalno uvoziti navedenu opremu, dok fizička lica nemaju tu mogućnost.

– Tajno prisluškivanje, praćenje i snimanje, dokazne radnje nadzora komunikacija u krivičnoj istrazi treba da sprovode organi sudske vlasti, a ne organi izvršne vlasti – policija, BIA i VBA, kojima je izvršenje tih mera povereno odredbama Zakonika o krivičnom postupku – rekao je početkom godine za „Dnevnik” advokat i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Perović

On je Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku iz članova 166, 168 i 170 koje regulišu primenu posebnih istražnih mera.

Ističe da su nesaglasne s Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, te predlaže da aparature za tajno praćenje i snimanje budu u potpunosti pod kontrolom i rukovodstvom suda ili Tužilaštva.

-U svojoj inicijativi pozvao sam se i na odluke sudova zemalja regiona povodom njihovih zakona s istovetnim modelima sprovođenja mere tajnog nadzora komunikacija. Na primer, Ustavni sud Rumunije je 2016. godine utvrdio da su odredbe njihovog ZKP-a, koje su, inače, identične kao u našem zakonodavstvu, neustavne – kaže Perović.– I sudovi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine donose slične odluke povodom istovrsnih pravnih pitanja, a i Sud za ljudska prava iz Strazbura ima odluke sličnog karaktera.

Podnosilac inicijative smatra da je naš zakonski model nadzora komunikacija osumnjičenih u krivičnoj istrazi „u suprotnosti s odredbama Ustava, a imajući pre svega u vidu značaj zaštite prava na privatnost i porodični život i princip vladavine prava kao ustavna načela u Republici Srbiji”.

Bivši sudija Vrhovnog suda kaže da neodređene i neprecizne pravne norme otvaraju prostor arbitrarnom odlučivanju nadležnih tela.

– Po odredbama ZKP-a, tajni nadzor i snimanje komunikacije koju lica obavljaju putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, na obrazloženi predlog javnog tužioca određuje sudija za prethodni postupak, a za sprovođenje su isključivo zaduženi policija, BIA i VBA, koje su, faktički, organi izvršne vlasti, a zakonskim rešenjem nije obezbeđena odgovarajuća sudska kontrola sprovođenja te mere – veli Perović.

        M. Bozokin

Lako dostupni uređaji

– U Srbiji se lako može doći do jeftinih uređaja za prisluškivanje – ukazuje za „Dnevnik” Božidar Spasić. – Uglavnom su kineske proizvodnje, sve to košta tridesetak evra, a imaju sličan efekat kao skuplja moderna prislušna tehnologija koju uglavnom nabavljaju na Zapadu.

Mali prisluškivači najčešće su u USB-u, koji može da snima razgovor i do 24 sata. Za špijunažu se koristi i hemijska olovka s mikrofonom, čija je cena oko 150 evra. Postoje i naočare s kamerama koje snimaju u svako doba dana. Prisluškivači i kamere se nalaze i u upaljačima… Takva oprema može se, na primer, kupiti i na sajmu u Ženevi. Problem je, međuti, šta se sme preneti. Pre tri godine, na primer, carinici su u Srbiji zaplenili opremu za prisluškivanje.

J. Jakovljević