НЕЗАПОСЛЕНОСТ Посао по Војводини тражи и 26 доктора наука
На крају прве половине године на евиденцији незапослених у Војводини било је 108.345 лица. По подацима које је „Дневник” добио од Националне службе за запошљавање Србије, у Војводини је после првих шест месеци ове године на посао чекало 31.127 лице с факултетском дипломом, међу којима и 26 доктора наука.
Од 26 доктора наука који су тренутно на евиденцији незапослених у Војводини, по три су доктори правних и друштвено- хуманистичких наука, по два су докторирали економију, филолошке и биолошке науке и медицину. По један је доктор пољопривредних наука, биотехничких, архитектуре и урбанизма, саобраћаја, mеnaymеnta и бизниса, безбедности, методичке наставе, филозофије, филологије, физике, ликовне уметности, дигиталних медија и физичког васпитања и спорта.
Када је реч о факултетској дипломи, највише незапослених на војвођанском Бироу рада половином године имало је факултетско образовање из економије: 609 незапослених дипломираних економиста за општу економију и 571 дипломирани економиста. Уз то је и 141 мастер економије, 130 дипломираних инжењера mеnaymеnta, 130 inžеnjеra-mеnayеra и 112 мастер дипломираних менаџера.
Други по бројности факултетски образованих незапослених Војвођана су дипломирани правници, којих је на крају јуна било 345. Иза њих су доктори медицине – 214, затим дипломираних професора српског језика – 157, дипломирани психолози – 143, дипломирани филолози – 140, професори физичког васпитања – 131...
На евиденцији незапослених у Војводини је и 115 пољопрививредних инжењера за производњу биља, 142 дипломирана инжењера пољопривреде, 62 ратарска технолога, 52 дипломирана инжењера сточарства и живинарства, као и 68 дипломираних инжењера прехрамбене технологије. Незапослено у Војводини је и 20 дипломираних инжењера електротехнике за енергетику, 62 за електротехнику и рачунарство, 25 за информационе технологије, 73 инжењера технологије, 72 инжењера архитектуре, као и 55 инжењера грађевинарства...
Недавно је директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић изјавио да на српском тржишту владају позитивни трендови рада и да је слика на терену задовољавајућа. Осим радника који раде на сезонским пословима, истакао је он, најлакше до посла долазе они који су спремни да раде на најједноставнијим пословима.
Из података НСЗ-а произлази да је готово сваки трећи незапослени на Бироу рада у Војводини с факултетском дипломом. Иако се у Војводини, осим Београдског региона, најлакше долази до радног места, подаци показују да га факултетски образовани добијају теже од оних с нижим образовањем. Уосталом, тако је и на нивоу државе, где подаци показују да се лакше запошљавају они са средњом стручном спремом или нижом од ње. Ако се уз то дода слаба покретљивост радне снаге – јер у Војводини има кадрова који су тражени у другим деловима Србије и који би лакше дошло до радног места – јаснији је велики број факултетски образованих који чекају на посао.
Љ. Малешевић