Обрачун пензија: Нема много вајде ни када се ради пола века

Наиме, сви запослени који желе да иду у пензију када напуне године живота – рецимо 65, морају добро знати да им је неопходно да имају најмање 15 година пензијског стажа. Без тога, без обзира на године живота, не могу очекивати да ће им сваког месеца стизати чек.

То пак значи да они који имају мање од прописаних 15 година, и поред тога што имају пензијски стаж, не могу добити пензију. Ако су, рецимо, имали 14 година пензијског стажа, то им није довољно за остваривање права на пензију. Те године им се не признају, што значи да сви који имају мање од 15 година пензијског стажа у наредном периоду морају „дорадити” односно додатно се запослити да би некако испунили тај минимални услов за пензионисање.

С друге стране пак максимум за обрачун пензијског стажа је 45 година. Закон о ПИО у члану 68 прописује да се пензије обрачунавају на основу података утврђених у матичној евиденцији, односно да пензијски стаж за обрачун висине пензије може износити највише 45 година. Уколико неко чека године живота – 65 – и при том има више од 45 година пензијског стажа, мора унапред знати да му се у обрачун пензије неће рачунати године које „претекну” максимално могући пензијски стаж.

По Закону о раду, радни однос запосленог ради пензионисања престаје када напуни 65 година живота и минимум 15 година пензијског стажа. У пракси се може догодити да радник има године живота, али му недостају године пензијског стажа. У том случају би послодавац требало да му омогући да ради све до испуњених 15 година пензијског стажа јер без тог минимума не може добити пензију.

Закон о раду не брани послодавцима да задрже раднике који имају испуњене услове за пензионисању и у погледу година живота и у погледу пензијског стажа. Он може, али, дакле, не мора, с радником који има услове за пензионисање да се договори о наставку рада, али је у том случају дужан и да настави да уплаћује све социјалне доприносе за запосленог. Закон о ПИО не прописује да запослени по било којем основу мора да престане да ради када наврши 65 година живота, што значи да може наставити да ради и после тога, под условом да редовно уплаћује припадајуће доприносе.

Управо због минимума и максимума пензијског стажа на основу којих се обрачунава висина пензије, запослени који су на прагу пензионисања треба добро да се упознају с условима за пензионисање да се након што испуне старосни услов не би нашли у проблему. Било да им недостаје пола године или година пензијског стажа, било да имају „вишак” две-три године односно изнад 45 година пензијског стажа.

Љубинка Малешевић