Тамна страна вредног јубилеја бечејског фудбала
Обележавање века фудбала у Бечеју протекло је крајем минуле године у више него скромном амбијенту.
Ових дана је фудбал у овој вароши поново у жижи. Разумљиво, јер је садашњи наследник вековне фудбалске историје, ОФК Бечеј 1918, испао из Прве лиге Србије, комплетно руководство поднело је оставку, а играчи ван Бечеја напустили град крај Тисе, па се, опет, почело од нуле.
Међутим, мотив за овај текст није потекао са терена, где је фудбалу превасходно место, већ из клупских просторија из времена најсјајнијег периода бечејског фудбала. Подсећања ради, Бечеј је током последње деценије прошлог миленијума играо шест сезона у елити тадашње државе, две сезоне био четвртопласиран и учествовао у европским такмичењима Интертото купу (1995.) и квалификацијама за Куп УЕФА (1996.). У нови миленијум је ушао као друголигаш и носио је тај епитет укупно седам сезона, а онда је настао стрмоглави пад. Клуб је на волшебан начин 2008. године променио име у Бечеј Олд Голд, али уместо да попут пиварског бренда „Олд Голд“ бљесне у „старо злато“, заглибио је у тиском муљу и доспео у лигу из које се не испада.
Како то код нас обично бива, клуб је крајем 2011. опет променио име у ОФК Бечеј 1918 и узлазна линија је почела. Али, по оној, опет, у нашем поднебљу уобичајеној крилатици - историја почиње од нас! Нико се није запитао шта је са просторијама клуба чије боје носе и славно име проносе, шта се тамо налази, чак ни кад су обележавали век играња фудбала у Бечеју.
Кад се виде фотографије, свако коментарисање је сувишно. Поставља се питање у кога упрти прст, оне који су клуб водили до зенита и каснијег посртања, или на оне који су се прихватили да га изваде из тиског муља, не водећи рачуна о оном шта је било пре њих. У хаоса, где је архива разбацана, сачувани пехари старијих генерација и признања тадашњег клуба у паучини, вири део монографије фудбала у Бачу „Године вредне поштовања“ (1909 – 2009.), која је инспирација на наслов актуелног текста.
„Године вредне поштовања“ приличе и Бечеју, али нема ко да их поштује. Клупске просторије, око стотинак квадрата, прокишњавају и препуштене су пропадању више од деценије.Без обзира чији је материјал у напуштеном простору, њему је место у Историјсом архиву, Градском музеју или актуелном клубу, само не у онако запуштеном простору.
Властимир Јанков
