Tamna strana vrednog jubileja bečejskog fudbala
Obeležavanje veka fudbala u Bečeju proteklo je krajem minule godine u više nego skromnom ambijentu.
Ovih dana je fudbal u ovoj varoši ponovo u žiži. Razumljivo, jer je sadašnji naslednik vekovne fudbalske istorije, OFK Bečej 1918, ispao iz Prve lige Srbije, kompletno rukovodstvo podnelo je ostavku, a igrači van Bečeja napustili grad kraj Tise, pa se, opet, počelo od nule.
Međutim, motiv za ovaj tekst nije potekao sa terena, gde je fudbalu prevashodno mesto, već iz klupskih prostorija iz vremena najsjajnijeg perioda bečejskog fudbala. Podsećanja radi, Bečej je tokom poslednje decenije prošlog milenijuma igrao šest sezona u eliti tadašnje države, dve sezone bio četvrtoplasiran i učestvovao u evropskim takmičenjima Intertoto kupu (1995.) i kvalifikacijama za Kup UEFA (1996.). U novi milenijum je ušao kao drugoligaš i nosio je taj epitet ukupno sedam sezona, a onda je nastao strmoglavi pad. Klub je na volšeban način 2008. godine promenio ime u Bečej Old Gold, ali umesto da poput pivarskog brenda „Old Gold“ bljesne u „staro zlato“, zaglibio je u tiskom mulju i dospeo u ligu iz koje se ne ispada.
Kako to kod nas obično biva, klub je krajem 2011. opet promenio ime u OFK Bečej 1918 i uzlazna linija je počela. Ali, po onoj, opet, u našem podneblju uobičajenoj krilatici - istorija počinje od nas! Niko se nije zapitao šta je sa prostorijama kluba čije boje nose i slavno ime pronose, šta se tamo nalazi, čak ni kad su obeležavali vek igranja fudbala u Bečeju.
Kad se vide fotografije, svako komentarisanje je suvišno. Postavlja se pitanje u koga uprti prst, one koji su klub vodili do zenita i kasnijeg posrtanja, ili na one koji su se prihvatili da ga izvade iz tiskog mulja, ne vodeći računa o onom šta je bilo pre njih. U haosa, gde je arhiva razbacana, sačuvani pehari starijih generacija i priznanja tadašnjeg kluba u paučini, viri deo monografije fudbala u Baču „Godine vredne poštovanja“ (1909 – 2009.), koja je inspiracija na naslov aktuelnog teksta.
„Godine vredne poštovanja“ priliče i Bečeju, ali nema ko da ih poštuje. Klupske prostorije, oko stotinak kvadrata, prokišnjavaju i prepuštene su propadanju više od decenije.Bez obzira čiji je materijal u napuštenom prostoru, njemu je mesto u Istorijsom arhivu, Gradskom muzeju ili aktuelnom klubu, samo ne u onako zapuštenom prostoru.
Vlastimir Jankov