РТК: Повратничка села на КиМ и даље пуста
ПРИШТИНА: Радио Косово 2, на српском језику објавило је шири прилог о повратка Срба на Косово и Метохију уз подсећање да процес повратка траје 20 година, да је уложено је доста новца у изградњу и обнову кућа расељених и прогнаних Срба, али да то очигледно није довољно за одржив повратак, јер многе куће су празне, а повратничка села пуста.
Углавном се, наводи се, враћају старији људи, махом пензионери, док млади након повратка поново одлазе у потрази за бољим животним условима.
На територији општине Клина, на пример, стално живи око 250 Срба, иако у документима општинске Канцеларије за повратак фигурира бројка од 1.500 људи, што Силвија Рашковић, директорка Канцеларије за заједнице у тој општини објашњава чињеницом да људи пријављују целу породицу за повратак.
“Стално живи 260 људи, а у летњем периоду их је око 400 људи”, рекла је Рашковић за Радио Косово 2.
Она оцењује да је тренд повратка и поновног одласка још увек траје, а као један од главних разлога за то види немогућност запошљавања младих људи.
“Имамо породицу која је била ту само на три месеца, нису могли да се адаптирају и отишли су. Немамо подмладак, углавном су то старије особе, које такође не могу дуго да живе сами. Дођу, буду овде један период и оду”, каже Рашковић.
Она је потврдила да су многе куће, изграђене за повратнике на територији општине Клина, празне.
"Неки су умрли, млади не могу да нађу посао, нема посла ни за Албанце а камоли да се запосли неки Србин”, каже Рашковић и закључује да ће повратак бити одржив само ако се младим људима обезбеди посао.
Божидар Шарковић се у Видање код Клине вратио 2009. године и према његовим речима, то село је једно од ретких повратничких места где је повратак био успешан и сматра да је повратакнемогућ без економског оснаживања.
“Људи дођу, направи се кућа, узму грант од две и по хиљаде евра и после десет дана се опет врате у Србију”, каже Шарковић, који је и пердседник привременог општинског органа Клина.
Он сматра да би косовско минисартство за заједнице и повратак, преко ког се и одвија процес повратка на Косово, требало да подржава повратнике са већим пројектима и удруживањем.
“Сам грант од две и по хиљаде евра ништа не значи, људи то продају да би измирили своје дугове. Породице треба задржати са великим грантовима и кроз удружења. Да три, чери породице добију 100 хиљада евра и да се отвори неки погон, овде је заступљена пољопривреда, имамо идеалне услове за сушење воћа и поврћа. Ове године смо имали печурке вргање у изобиљу, а све је пропало јер нема накупаца...”, навео је Шарковић.
Слична ситуација и у повратничким местима на територији општине Исток, истиче се у прилогу Радио Косово 2.
Шеф Канцеларије за заједнице у општини Исток Расим Махмутовић каже да је веома тешко вратити младе људе и да повратка нема без запослења и обезбеђење економске егезистенције да би њхихова породица могла да живи од тог њиховог рада...
Према неким подацима Канцеларије за заједнице, у општини Исток живи око 800 људи, али није потврђено да они стално живе ту.
Љубомир Миљковић се у Доњи Драгољевац, општина Исток, вратио 2015. године. Како каже једва је дочекао да се врати у родно село.где воли да живи, каже за РТК, и да ради.
"Не мислим да одавде идем”, каже Миљковић који у Доњи Драгољевац живи са супругом, док су му деца у Београду.
Он тврди да би се његов син одмах вратио када би имао запослење”. Док смо ми стари ту они ће да долазе повремено, а после све ће да буде пусто”, каже Миљковић.
Истиче и да постоје села где су куће направљене а нико у њима не живи, па као пример нводи суседни Горњи Драгољевац.
“Тамо је 60 кућа изграђено а само шесторо живе”, каже Љубомир Миљковић и изражава, који је, како каже, незадовољан доделом помоћи.
Постоје, каже, људи који се врате само због грантова које добијају повратници. И у осталим повратничким местима на Косову, попут Бабљака и Бабуша код Урошевца, те Оптеруше код Ораховца, су изгарађене куће у којима готово нико не живи.
