RTK: Povratnička sela na KiM i dalje pusta
PRIŠTINA: Radio Kosovo 2, na srpskom jeziku objavilo je širi prilog o povratka Srba na Kosovo i Metohiju uz podsećanje da proces povratka traje 20 godina, da je uloženo je dosta novca u izgradnju i obnovu kuća raseljenih i prognanih Srba, ali da to očigledno nije dovoljno za održiv povratak, jer mnoge kuće su prazne, a povratnička sela pusta.
Uglavnom se, navodi se, vraćaju stariji ljudi, mahom penzioneri, dok mladi nakon povratka ponovo odlaze u potrazi za boljim životnim uslovima.
Na teritoriji opštine Klina, na primer, stalno živi oko 250 Srba, iako u dokumentima opštinske Kancelarije za povratak figurira brojka od 1.500 ljudi, što Silvija Rašković, direktorka Kancelarije za zajednice u toj opštini objašnjava činjenicom da ljudi prijavljuju celu porodicu za povratak.
“Stalno živi 260 ljudi, a u letnjem periodu ih je oko 400 ljudi”, rekla je Rašković za Radio Kosovo 2.
Ona ocenjuje da je trend povratka i ponovnog odlaska još uvek traje, a kao jedan od glavnih razloga za to vidi nemogućnost zapošljavanja mladih ljudi.
“Imamo porodicu koja je bila tu samo na tri meseca, nisu mogli da se adaptiraju i otišli su. Nemamo podmladak, uglavnom su to starije osobe, koje takođe ne mogu dugo da žive sami. Dođu, budu ovde jedan period i odu”, kaže Rašković.
Ona je potvrdila da su mnoge kuće, izgrađene za povratnike na teritoriji opštine Klina, prazne.
"Neki su umrli, mladi ne mogu da nađu posao, nema posla ni za Albance a kamoli da se zaposli neki Srbin”, kaže Rašković i zaključuje da će povratak biti održiv samo ako se mladim ljudima obezbedi posao.
Božidar Šarković se u Vidanje kod Kline vratio 2009. godine i prema njegovim rečima, to selo je jedno od retkih povratničkih mesta gde je povratak bio uspešan i smatra da je povrataknemoguć bez ekonomskog osnaživanja.
“Ljudi dođu, napravi se kuća, uzmu grant od dve i po hiljade evra i posle deset dana se opet vrate u Srbiju”, kaže Šarković, koji je i perdsednik privremenog opštinskog organa Klina.
On smatra da bi kosovsko minisartstvo za zajednice i povratak, preko kog se i odvija proces povratka na Kosovo, trebalo da podržava povratnike sa većim projektima i udruživanjem.
“Sam grant od dve i po hiljade evra ništa ne znači, ljudi to prodaju da bi izmirili svoje dugove. Porodice treba zadržati sa velikim grantovima i kroz udruženja. Da tri, čeri porodice dobiju 100 hiljada evra i da se otvori neki pogon, ovde je zastupljena poljoprivreda, imamo idealne uslove za sušenje voća i povrća. Ove godine smo imali pečurke vrganje u izobilju, a sve je propalo jer nema nakupaca...”, naveo je Šarković.
Slična situacija i u povratničkim mestima na teritoriji opštine Istok, ističe se u prilogu Radio Kosovo 2.
Šef Kancelarije za zajednice u opštini Istok Rasim Mahmutović kaže da je veoma teško vratiti mlade ljude i da povratka nema bez zaposlenja i obezbeđenje ekonomske egezistencije da bi njhihova porodica mogla da živi od tog njihovog rada...
Prema nekim podacima Kancelarije za zajednice, u opštini Istok živi oko 800 ljudi, ali nije potvrđeno da oni stalno žive tu.
Ljubomir Miljković se u Donji Dragoljevac, opština Istok, vratio 2015. godine. Kako kaže jedva je dočekao da se vrati u rodno selo.gde voli da živi, kaže za RTK, i da radi.
"Ne mislim da odavde idem”, kaže Miljković koji u Donji Dragoljevac živi sa suprugom, dok su mu deca u Beogradu.
On tvrdi da bi se njegov sin odmah vratio kada bi imao zaposlenje”. Dok smo mi stari tu oni će da dolaze povremeno, a posle sve će da bude pusto”, kaže Miljković.
Ističe i da postoje sela gde su kuće napravljene a niko u njima ne živi, pa kao primer nvodi susedni Gornji Dragoljevac.
“Tamo je 60 kuća izgrađeno a samo šestoro žive”, kaže Ljubomir Miljković i izražava, koji je, kako kaže, nezadovoljan dodelom pomoći.
Postoje, kaže, ljudi koji se vrate samo zbog grantova koje dobijaju povratnici. I u ostalim povratničkim mestima na Kosovu, poput Babljaka i Babuša kod Uroševca, te Opteruše kod Orahovca, su izgarađene kuće u kojima gotovo niko ne živi.
