Најлепше баште: Ружин врт уместо места за отпад

У потрази за учесницима на нашем конкурсу за најлепшу башту и терасу, стигли смо и до, чини се, највише тачке Черевића, с које се пружа невероватан поглед на Дунавац. На капији нас је дочекала наша домаћица Марина Бандић и провела нас је кроз ружин врт, јер у њеној башти доминирају различите врсте ружа. Да би башта била лепша, Марина се потрудила да буде креативна и направила је кругове од камена, у којима су концентрисане разне врсте овог цвећа.

– Присутне су чајевке, које расту у висину, затим грмолике врсте ружа, које попуњавају празан простор чинећи га лепшим, а у круговима су засађене многоцветне парковске врсте јер дају раскошан изглед – каже Марина Бандић. – Највише волим руже, зато их има у највећем броју, али сам почела да се интересујем за мушкатле, те сам од скоро посадила две саксије. На пролеће планирам да засадим већи број мушкатли, али нисам још дефинитивно одлучила.  Од капије до куће, с леве стране простире се пропланак који красе младе саднице лешника, посађене пре две године. Има их око 30. Три саднице лешника праве друштво винограду у доњем делу дворишта. Иза њега је Маринина баштица, у којој сади најосновније врсте поврћа за кућну употребу.

– Гајим од свега по мало да бисмо муж и ја јели здраве плодове јер је у башти све природно и непрскано хемикалијама – каже наша саговорница. – Имамо црни лук, парадајз, краставце, шаргарепу и цвеклу. У горњем делу, осим поврћа, имам и неколико редова лозе.

Како каже Марина, двориште је некада било простор за одлагање смећа. Она и супруг су из града дошли у ту кућу у Черевићу пре шест година и почели да је сређују. Данас двориште има сасвим другачију ноту, а највећи простор заузима уредно подшишан пространи травњак, имитирајући природни зелени тепих, који се спушта и протеже кроз све дворишне нивое. Дрво тисе красило је двориште и пре него што су они дошли на имање, стога нису хтели да га дирају. Иза куће су две јеле и два бора, којима друштво праве јабука, крушка и шљива.

– Најлепше се муж и ја осећамо у природи, окружени дивљим лепотама којима располажемо и нигде се друго не осећам као код своје куће него овде – каже нам за крај Марина Бандић, и додаје да сваки дан уради понешто у башти да не би дошла у запуштено стање, а што се тиче одржавања, ништа није тешко ако човек воли окружење у којем живи и жели да га уреди по својим критеријумима.

И. Бакмаз