Студент Бранислав Апатовић на прагу успешне винске каријере

Ова титула признање је и за само вино, настало од  аутохтоне сорте створене на Институту за виноградарство у Сремским Карловцима јер ће његову славу ови вински посленици којима је главни задатак да афирмишу винарство и виноградарсто, проноситити по Старом континенту, али и за његовог творца. А његов творац јесте апсолвент Технолошког факултета на смеру прехрамбене биотехнологије Бранислав Бане Апатовић, вероватно у овом тренутку, најмлађи винар у Карловцима. 

Иако се  виноградарством и винарством, као и производњом амбалаже од пластичних маса у склопу сопствене фирме АСЦО бави цела његова породица на челу са оцем Стеваном, мајком Миладинком и сестрама Анђелом и Андреоом, па и он сам, Бранислав је себе ипак пронашао у стварању божанског пића. Делом вероватно у томе игра улогу и будуће његово звање, али не треба сметнути с ума и податак да се и у његовој, као и у већини осталих карловачких фамилија, овим послом баве генарације, баз обзира да ли  за продају или сопствене потребе. Признаје да је мало „крао“ занат од енолога Татајане Ђуричић и Младена  Драгојловића, што је, судећи по овом успеху на, могло би се речи почетку његове винске каријере, дало резултате.     

  - Пуно ми значи што ће се наша сила промовисати целе године где год да вински витезови буду ишли – каже Бранислав Апатовић. -  Истовремено то је награда за уложен труд и подстицај за даљи рад и усавршавање. Очекујем да ће се то одразити и на пласман наших вина. Ми смо мала пордична винарија у процесу регистрације, тако да нам је ово ветар у леђа. 

Апатовићи поседују хектар и по под лозом на Банстолу, с  намером, како Бане каже, да засаде прошире на пет хектара. Оно по чему су посебни у Карловцима  јесте управо сорта сила, коју су, како каже Бане, они први засадили у Карловцима, после Института.

-Тата је радио на Институту и приметио ју је као перспективну сорту и  тако се она нашла у нашем винограду 1988, у години када је званично и призната - прича Бане. - То што имамо и тамјанику, и нешто прокупца показује наше опредељење ка аутохтоним сортама. Када будемо ширили засаде размишљамо и о морави као потенцијалној сорти којој ћемо дати шансу, сорти која је такође настала на Институту.

Осим проширења површине под виноградом Бранислав планира и градњу новог подрума и дегустационе сале, а стари лагум који одише вековном патином и једина преостала бачва од нешто више од 4.000 литара, сведочиће о породичној традицији.

Зорица Милосављевић