Социјалне карте ће коначно бити уведене за две године

Нови законски акт заправо треба да уреди Базу социјално-економског статуса појединаца и са њим повезаних лица, начин обједињавања и обраде и анализе као и израде извештаја потребних за обављање посла из надлежости Министарства, а све у циљу како би се дефинисали приоритети социјалне политике у области социјалне заштите. Тек када се то уради моћи ће се идентификовати појединци и циљане групе корисника социјалне помоћи. Закон о социјалној карти треба да обезбеди што потпунији обухват социјално угрожеог становништва уз смањивање грешке искључивости.

Такође, нови законски пропис треба да допринесе смањивању “неоправданог” додељивања права на социјалну заштиту, да допринесе повећању ефикасности и транспарентности у додељивању социјалне помоћи као и да пружи подршку при креирању социјалне политике и допринесе бољем сагледавању социјално-економског статуса становништва. Уједно, он треба да обезбеди и брже реаговање државе у случају промена које утичу на социјални статус.

На овај начин би се заправо учинила праведнија расподела социјалних давања, али и смањиле постојеће злоупотребе. Поред потстојећих корисника социјалне заштите , проактивност система ће бити усмерена и ка потенцијалним корисницима тако што ће се вршити периодично укршање и процена података о социјалном статусу према различитим критеријума и у жељеној временској динамици.

Када заживи база социјално-економског статуса појединаца  корисницима социјалних права биће знатно олакшано аплицирање на неко од тих права и то без prеthodnog прибављања документације, а и сами захтеви за помоћ ће се брже решавати. Уједно, база ће допринети побољшаном усмеравању средстава намењених за социјалну заштиту.

У образложењу нацрта закона о социјалним картама наводи се да тренутно сваки појединац може имати различит статус у оквиру различитих права. Као пример наводи се да носилац права на материјално обезбеђење породице може бити члан домаћиства у захтевати остваривање права на дечији додатак.

Министар за рад Зоран Ђорђевић очекује да ће систем социјалних карата у Србији заживети 2021. године, с обзиром да је подељен у три фазе. Прва фаза тог пројекта је управо усвајање законског оквира и обједињавање свих података министарства на једном месту. То ће трајати пола године и на томе ће се радити ове и почетком наредне. У другој фази је примена Закона о социјалним картама, а у трећој израда алата за спровођења система социјалних карата у пракси.

Министар Ђорђевић је објаснио је је Србији у изради овог законског предлога узор била Данаска , која има најсавршеније социјалне карте и која се базира на укрштању података, који су предложени и код нас.

- Идеја је да се онима којима је потребна социјална помоћ додељује по аутоматизму и да систем сам израчунава, у складу са могућностима државе, колико би та помоћ требало да износи – објаснио је Ђорђевић.

Љ. Малешевић