Марко Ивовић: Сазрели смо за велика дела

После 11. места у Лиги нација која је била полигон за доказивање млађих играча, видело се да наша одбојкашка репрезентација има квалитет за будућност, али сада су пред “о00вима” већи изазови које треба одрадити на прави начин.

Један од играча који је пропустио највећи део Лиге нација (наступио само на мечевима последњег викенда у Бугарској) је искусни примач сервиса Марко Ивовић који на предстојеће обавезе гледа с великом дозом оптимизма.

Пропустили сте највећи део Лиге нација, где су млађи добили шансу. Како вам се чине игре “наследника”, да ли сте задовољни приказаним?

- У договору са селектором Грбићем, пропустио сам већи део Лиге нација, али сам одиграо турнир у Бугарској и мислим да је то такмичење имало своју добру страну и примену. Видели смо на делу млађе играче који су се добро показали и мислим да су сакупили пуно искуства које ће им добро доћи када ми “старији” завршимо каријере. Ипак, без обзира на умор и све, мени је увек место на терену и лепо се осећам, али поставили смо више циљеве од Лиге нација и сада на припремама можемо мирно да се посветимо свему ономе важнијем – рекао је Марко Ивовић.

Почетком августа вас очекује квалификациони турнир за Олимпијске игре. Може ли Србија да исправи пропуштено из 2016. године и да се нађе мађу одабраним репрезентацијама?

- За сваког спортисту је најважнија Олимпијада, то је круна каријере и остварење сна у случају медаље. Примарни циљ је да се квалификујемо, а мислим да имамо групу по мери. Највећи ривал је управо домаћин репрезентација Италије, једна од најбољих на свету, а ту су Аустралија и Камерун, али најважније је да сви будемо здрави и психолошки спремни. Велика је жал остала због пропуштених прошлих Олимпијских игара, те квалификације нам нису ишле на руку и већина нас није била задовољна системом који није био фер. То нам је још већи мотив, јер смо управо те године освојили Светску лигу и показали квалитет вредан Рија, али то је све одавно иза нас.

Ваша репрезентативна каријера је почела управо са Евроспким првенством 2013. године у Копенхагену, освојена је бронза. Може ли се више овога пута?

- Тоје било моје прво велико такмичење, отишао сам у екипу уместо повређеног Ковачевића. Сећам се утакмице са Словенијом, али смо ми млађи тада добили шансу и преокренули меч, па ми је то једно од најлепших сећања јер се све завршило освојеном бронзом. Тада је била другачија екипа, било је старијих, али мислим да је ова екипа, која је на окупу шест година, има хемију и са знањем и искуством можемо много. Имамо добре личне резултате у клубовима и све бисмо могли да уклопимо у победнички мозаик. Сви желимо златну медаљу, свесни смо тежине задатка, али већ смо довољно утабали стазу и да можемо да надмашимо освојене бронзе с минулих шампионата.

Такође, минуло Светско првенство било је још једно велико искуство, али је наша земља једина на свету имала обе репрезентације међу четири најбоље. Како оцењујете ту чињеницу и да ли можете да сустигнете успехе женске репрезентација?

- Дошли смо на корак до циља на прошлом Светском првенству, али то је спорт, на крају смо заузели четврто место. За то смо се дуго спремали, све је личило на то да ће бити сјајан завршетак, добри смо били на фајнал сиксу, али смо се испразнили после демонстрације сјајних игара. Мало смо се опустили и мислим да је одговор зашто нисмо узели медаљу, али све је то део сазревања екипе и сваког појединца. У Србију кад се вратиш без медаље – то није успех, али четврто место није мала ствар. Наша земља не може да се пореди ни с већим светским престоницама, а камо ли земљама, тако да четврто место има велики значај. Још су пошле године наше одбојкашице зачиниле све златном медаљом, па смо једини имали обе селекције међу четири на свету– закључио је Ивовић.

М. Ристић