Одбојкаши Србије завршили Лигу нација на 11. месту, али ипак профитирали

Резултатски гледано, освојена позиција уз шест победа и девет пораза никако не задовољава апетите, посебно једне од селекција с највишим реномеом у свету, али знало се још пре почетка да је резултат у другом плану и да је селектор Никола Грбић желео Лигу нација да искористи као полигон за младе играче, а то је и учинио.

Упркос 11. месту на табели, Србија је много профитирала и то ће рећи свако ко познаје одбојку, али и жели добро једној од наших најуспешнијих репрезентација последњих неколико деценија. Полазећи од тога да је почетак августа судбоносан, односно да се тада играју интерконтинентални турнири квалификација за пласман на Олимпијске игре, комерцијално такмичење какво је Лига нација није било у првом плану. Зато је већ од турнира у Новом Саду Грбић измешао карте, пружио шансу младима да се истакну и они су током пет недеља, играјући с неким од најбољих играча на свету, стекли огромно искуство које ће им добро доћи у годинама које долазе и када ће они чинити окосницу националног тима.

Наравно, често је јавност осипала дрвље и камење на репрезентацију, због пораза, али нови курс је заузет у њиме се иде без обзира на резултат. Резултат је нешто што ће сигурно доћи онда када буде требало, а за то чекамо почетак августа и турнир у Барију.

Путници у Чикаго

Финални турнир Лиге нација одиграће се у Чикагу од 10. до 14. јула, а играће се у две групе по три. У А групи су домаћин САД, Русија и Француска, а у Б групи су Бразил, Иран и Пољска.

Шта је заправо Србија добила - добила је много, младост се добро показала. Дошли су неки нови клинци, дизачи Алекса Батак (19 година) и Вук Тодоровић (21), коректор Божидар Вучићевић (21), примачи сервиса Миран Кујунџић (22) и Давид Мехић (22), либеро Стефан Негић (19), сви они су играли с најјачима, али је генерална оцена да су положили све испите и да њихово време долази. Истина, нису нашли пут до финалног турнира у Чикагу, али биће времена и за важне турнире.

Како је време одмицало, тако су се младим прикључивали они најстарији и много искуснији, а тако се и подизао ниво игре. Најпре су дошли Јововић и Лубурић, затим Лисинац, па Петрић и Ивовић, те је последњи викедн у Пловдиву завршен убедљивом победом над јаком Бугарском и то на доминантан начин. То је био један од показатеља да сви можемо да будемо оптимисти када се прича о предстојећим квалификацијама за ОИ, али и Европском првенству, када ће наш тим бити јачи за Ковачевића, Атанасијевића и Подрашчанина.

Многи селектори нису благонаклоног мишљења када је Лига нација у питању, пре свега због предугих путовања, мењања временских зона и недостатка одмора и тренинга, али упркос томе Србија је извукла максимум из свега. Колико је календар незахвалан свеодочи и чињеница да ће наши најбољи одбојкаши имати свега два дана паузе и већ у петак ће пут Пала где ће одрадити први део припрема за квалификациони турнир у Барију, а тамо ће против Италије, Аустралије и Камеруна тражити карту за Токијо.

М. Ристић