Влада донела Стратегију одрживог урбаног развоја до 2030.

У првој деценији 21. века пређен је праг од 50 процената светског становништва које живи у градовима са трендом даљег раста што, према писцима стратегије, чини да проблеми уређења и организације градског простора представљају важну тему развојних агенди на светском и европском нивоу.

Урбана насеља у Србији, каже се, погађају депопулација и демографско старење, регионални диспаритети, проблеми урбане културе и заштите животне средине, укључујући и климатске промене. 

"Стратегија одрживог урбаног развоја усваја се први пут у Србији у складу са потребама уређења градског простора, решавања проблема урбаног развоја и потенцијалима које урбана насеља носе као генератори развојних активности", наводи се у овом документу. 



Иницијатива за израду Стратегије потекла је из Меморандума о разумевању између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије и Немчке организације за међународну сарадњу у име Владе Савезне Републике Немачке.

Стратегија по секторима покрива неколико области на националном нивоу, одржив економски раст односно урбана економија и финансије, одрживе урбане структуре и рационално коришћење земљишта, инклузивни урбани развој, демографске промене и становање, саобраћај и техничка инфраструктура, животна средина и клима и културно наслеђе и урбана култура.

У овом документу се, између осталог, наводи да су разлози за његово доношњење подстицање економски ефикасног, социјално праведног и еколошки одговорног урбаног развоја државе. 

Подаци који се, између осталих, наводе у Стратегији показују да је у протеклим деценијама дошло до снажне деиндустријализације, ниског нивоа конкурентности српске привреде, недовољног развоја малих и средњих предузећа, слабе институционалне и техничке оспособљеност предузећа за прихват развојних иновација... 

"На око девет одсто урбаног подручја Србије одвија се највећи део економских активности, више од 90 процената. Зато је развој урбане економије кључни фактор за вођење националне политике урбаног развоја", каже се у овом документу владе.

И на локалном као и на националном нивоу проблеми су, наводи се, слични.

На локалу недостаје високостручни кадар, бележи се одлив радне снаге, незадовољавајући ниво приватних улагања, недовољно искоришћени локални инвестициони потенцијали и ресурси...

На пример, један од важних истакнутих фактора у Стратегији је недовољна искоришћеност "браунфилд локација", земљиште које је раније изграђено и коришћено. 

Не постоји тачан податак колико оваквих локација има у урбаним насељима, већ само процене о више стотина њих, површине 1.500 хектара са објектима који заузимају око три милиона квадрата као и 2,8 милиона квадратних метара војних објеката.

Такође, наводи се, значајне површине грађевинског земљишта у Србији нису искоришћене, према подацима Републичког геодетског завода реч је о приближно седам хиљада квадратних километара земљишта, што је око девет процената територије Србије.

Такође, додаје се, политика грађевинског земљишта "још увек није задобила развојну функцију", већ на формирање локалних прихода највећи утицај има пореска политика. 

"Мали је значај доприноса за уређење грађевинског земљишта у структури локалних јавних прихода и финансирања ''производње'' локација, просецно 5 до 20 процената".

Када је реч о мобилности становништва у Србији, каже се да је она два до три пута мања у односу на развијене европске државе. 

"При томе око 96 одсто свих путника чине дневни мигранти и то у урбаним подручјима. Око две трећине свих путовања се обавља јавним градским или приградским превозом путника, док остатак чине међуградска кретања. Уочљива је значајна неравномерност путовања по урбаним насељима, где се око 95 процената путовања обавља у шест највећих урбаних насеља у Србији".

Главни изазов у урбаним насељима у којима организовано ради јавни градски превоз, наводи се, представља непрекидна потреба за обнављањем возног парка. 

Када је реч о бициклистичком саобраћају, он је скоро искључиво резервисан за Војводину, док се у осталом делу државе углавном своди на рекреацију.

Проблем, пише у овом документу, представља наслеђена урбана матрица и немогућност провлачења бициклистичких стаза. 

Недостатак паркинг простора за индивидуална возила је изражен у свим урбаним насељима, а све то, пише, утиче на погоршање безбедности саобраћаја.

Због наведених недостатака, визија државе је, каже се, да се у урбаним насељима тежи одрживом развоју.

"Град који пружа услове за достојанствен живот и задовољење свих потреба како својих грађана, тако и грађана свог гравитационог простора, уз једнаке могућности избора за све, који представља простор за изградњу инклузивне, интерактивне и креативне заједнице, интегришући све слојеве свог настајања кроз историју", пише у документу.

Зато, утврђено је пет стратешких праваца урбаног развоја, одрживи економски развој, уређење урбаних насеља, друштвено благостање, квалитет животне средине и управљање урбаним развојем.