Алмашки крај: 22 хектара културно-историјске целине

Просторно културно-историјска целина значајна је због сачуване целовитости историјске урбане матрице, документовања архитектонских и историјско-уметничких вредности слојевитог градитељског наслеђа разлицитих стилских и обликовних одлика, оцуваног континуитета настањивања, привредног, научног, културног, духовног и друштвеног живота у Војводини, наводи се у образложењу Одлуке објављене у "Службеном гласнику".

Граница просторно културно-историјске целине почиње од угла Пашићеве улице и Улице Златне греде, а у оквиру просторно културно-историјске целине налази се 18 грађевинских блокова, од којих 13 припада целом својом површином док пет само делимично.

Укупна површина просторно културно-историјске целине заједно с заштићеном околином је 22 хектара.

Просторно културно-историјска целина је настала измеду 1716. и 1718. године када су се становници села Алмаш населили у непосредној близини Петроварадинског шанца.

Карактеристичан је сплет кривудавих и уских улица, различите и често променљиве ширине, насталих градњом кућа на сувим "гредама" између водених токова, бара и рукаваца.

Највећи број сачуваних кућа припада периоду друге половине 19. и првих деценија 20. века. Изграђене су на месту ранијих кућа руралног типа на већ утврђеној парцели, те су због тога основе формиране под неправилним углом.

У оквиру просторно културно-историјске целине појединацно су утврђена следећа непокретна културна добра - споменици културе- Алмашка црква, Зграда Матице српске, а грађевине које се истичу посебним споменицким вредностима су зграда на тргу Марије Трандафил 12, зграда Занатски дом на тргу Марије Трандафил 14, куће у Улици Сава Вуковица бр. 8, 10 и 12, куће у Улици Златне греде 10, 23 и 25, куће у Улици Матице српске бр. 4, 6 и 18, куће у и Улици Алмашка бр. 5 и 6.

У Алмашком крају живеле су многе знацајне лицности које су допринеле развоју науке, културе и уметности, неђу њима сликари, вајари глумци, фотографи, књижевници и научници.

У оквиру просторно културно-историјске целине, уз зграду Матице српске, налази се одређени број јавних споменика - биста значајних личности из историје и културе града.

На кућама у којима су живеле значајне личности или су биле места историјских догађаја постављене су спомен плоче.

У порти Алмашке цркве налази се спомен - крст посвећен погинулима у Првом светском рату.

Просторно културно-историјска целина има културно-историјске, урбанистичке, архитектонске, археолошке, привредно-индустријске, верске, нематеријалне и социолошке вредности.

Основно својство овог подручја представља, пре свега, до данас сачувана изразито неправилна структура уличне мреже, настале пратећи конфигурацију терена.

На овом простору су се од његовог насељавања до данас обављале веома живе различите делатности становништва, почевши од пољопривреде и сточарства, преко занатства и трговине, до индустрије, што је доприносило развоју Новог Сада као значајног привредног средишта.