Неуставна одредба о праву на пензију из брака после 65. године
БЕОГРАД: Уставни суд Србије прогласио је неуставном одредбу Закона о пензијском и инвалидском осигурању која предвиђа да право на породичну пензију преминулог, који је у време закључења брака навршио 65 година, може наследити његов брачни друг под условом да имају заједничко дете или да је брак трајао најмање две године.
Уставни суд је утврдио да није у сагласности са Уставом део члана 28 а у делу који се односи на прописивање година старости у којима је преминули закључио брак, односно у делу одредбе који гласи: "Ако је умрли осигураник или умрли корисник старосне, превремене старосне пензије или инвалидске пензије у тренутку закључења брака навршио године живота из члана 19. тачка 1) овог закона,”.
Уставни суд је утврдио да се основано истиче да је овим повређено начело забране дискриминације из члана 21. Устава по основу старости.
Увођењем нових услова за остварење права на породичну пензију, и то само у односу на ситуацију склапања брака после навршене 65. године живота осигураника, са образложењем спречавања злоупотребе права на брак и права на породичну пензију, законодавац је, према ставу Уставног суда, напустио терен легитимног циља овог закона ", сматра уставни суд.
Највиши суд је указао да су питања трајања брака, као доказ стварног остварења заједнице живота супружника, а последично и права која проистичу из брака, материја Породичног закона, а не Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
"Породичним законом предвиђени су поступци у брачном спору, те у случају утврђења непостојања или ништавости брака, нестао би и правни основ за остварење права на породичну пензију", нагласио је Уставни суд.
Овај суд је одлучио да Народној скупштини, како законодавцу, упути писмо у којем ће се указати на потребу да се преостали део одредбе члана 28а Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који уставноправно није споран, правно-језички уобличи и интегрише у остале услове за остваривање права удове, односно удовца на породичну пензију.
Одредбе Закона које регулишу наведена питања морају да буду прецизне, јасне и одредиве, како би се отклонила свака евентуална недоумица приликом њихове примене, указао је Уставни суд у одлуци која је објављена у "Службеном гласнику", чиме је неуставна одредба Закона престала да важи.